1 Cin n-sot n-sot, myet o̱ u̱n Gwo̱mo-ne̱ ye̱ u̱n ko̱n-se Shir u̱n se̱k-ye̱ ne̱ mo̱rgu̱ru̱ komo ye̱ to̱o̱ru̱ u̱t-hun ye̱ hoot Ye̱so. 2 Ye̱ ka'u̱ru̱ wu̱, ye̱ argu̱ru̱ u̱n wu̱ ne̱, ye̱ heetu̱ru̱ wu̱ be-u̱r Biratus, ko-Gwamna-wu̱ u̱n ka dak-o.

3 Da-o̱ Yahudas wu̱ babe̱ wu̱ à hyente̱ a jetu̱te̱ Ye̱so mar-m hwo̱o̱g-mo̱ à, me̱n-to̱ u̱n wu̱ naasu̱ru̱. Wu̱ mu̱u̱nu̱ru̱ be-de u̱n Gwo̱mo-ne̱ ye̱ u̱n ko̱n-se Shir, u̱n se̱k-ye̱ ne̱, wu̱ muutu̱ ye̱ hwo̱r-ye̱ o-azorpa u̱r-kwo̱o̱z u̱n o̱p [30]. 4 Wu̱ ze̱e̱ru̱, “U̱m no̱mo̱g u̱r-ba'as, remen u̱m ya'aste̱ ko-yan-ba-u̱r-ba'as a ho.”

Amba ye̱ ze̱e̱ru̱, “¿Ya daa te̱? U̱t-ma ru to̱ ká.”

5 Wu̱ jorbu̱ru̱ ká hwo̱r-ye̱ o-azorpa ye̱ n-me̱ Pyo-o̱ Shir. Wu̱ ruuru̱, wu̱ haaru̱ wu̱ soru̱ru̱ cor-o̱ u̱n wu̱ o-hu̱ n-to̱n o-ce.

6 Gwo̱mo-ne̱ ye̱ u̱n ko̱n-se Shir ye̱ ku̱u̱su̱ ká hwo̱r-ye̱, ye̱ ze̱e̱ru̱, “U̱depe̱ a ru̱ kà hwo̱r-ye̱ u̱n be-de u̱r-e̱ss de u̱n Pyo-o̱ Shir á, remen kà hwo̱r-ye̱ ye̱ u̱n ho̱-de u̱n ne̱t ye̱.” 7 Ye̱ to̱o̱ru̱ u̱t-hun ye̱ o̱o̱ru̱ de ken be-de u̱n ká hwo̱r-ye̱. A de m-ze̱e̱ Be-de u̱n ko-yan-mà-to̱ u̱t-tur. Ye̱ muutu̱ ká be-de, be-de u̱n jo̱k u̱n hamat-ne̱ ye̱ mere̱. 8 Har ca, o̱ rwo̱'e̱ atte̱ m-aag u̱n ká be-de, Pu̱p-o̱ m-Hyó.*27:3-8 Hyen komo: Se̱ng 1:18-19. 9 U̱n kaane̱ a shooste̱ rii-yo wan-Rwo̱r u̱n Ma-to̱ Shir Irmiya rwo̱re̱ à u̱nze,

11 Ka da-de, Ye̱so ro̱ eso u̱n he̱r-o Biratus ko-Gwamna-wu̱ u̱n Roma-ne̱. Ko-Gwamna citu̱ru̱ wu̱, wu̱ zee, “¿Wo̱ wu̱ ro̱ ko-Gwo̱mo-wu̱ u̱n Yahuda-ne̱?”

Ye̱so ze̱e̱ru̱ wu̱, “O rwo̱ro̱g hond hond.”

12 Amba bo̱ Gwo̱mo-ne̱ ye̱ u̱n ko̱n-se Shir u̱n ye̱ ro̱ se̱k-ye̱ ne̱ pyapu̱ wu̱ à, wu̱ zee ye̱ rii á. 13 Biratus ze̱e̱ru̱ wu̱, “¿Wo̱ ho̱ge̱ mo̱o̱r-to̱ u̱t-ma to̱ ye̱ ro̱ wo̱ m-sakke̱ á?” 14 Amba Ye̱so shas wu̱ ko̱ gom-u̱r gaan á, har ko-Gwamna bu̱p o-nu.

15 To̱, u̱n da-o̱ u̱n Biki-o̱ m-Pas, ko-Gwamna weste̱ u̱n hosu̱ne̱ u̱n ne̱t ko-ya-u̱r-ba'as-wu̱ a ka'e̱ wan-gaan wu̱ ye̱ co̱ne̱ à. 16 Kà hak-o̱, wu̱ ken ne̱t-wu̱ ro ko̱n wu̱ ye̱ nape̱ ko-yan-ko̱o̱b-de u̱n ho̱ge̱ u̱t-ma ke'o, jin-de u̱n wu̱ Barabas. 17 Da-o̱ Yahuda-ne̱ mo̱rge̱ ká sot-de u̱n co-o̱ hur-o Biratus à, Biratus citu̱ru̱ ye̱, “¿Wan wu̱ no̱ co̱ne̱ u̱m hosu̱ no̱? ¿Barabas wu̱ ko̱ Ye̱so wu̱ a zee Kiristi à?” 18 (Biratus nepste̱ remen u̱r-shoob o̱ se̱k-ye̱ ye̱ u̱n Yahuda-ne̱ shipte̱ Ye̱so.)

19 Ka da-de, Biratus ro tara be-de wu̱ ro piish u̱t-ma à, ne'a u̱n wu̱ to̱mnu̱ru̱ a zee wu̱, “Yage̱ ma-to̱ u̱n kà ko-yan-ba-u̱r-ba'as-wu̱ temb, remen kà te̱t-mo̱ u̱m swo̱o̱g u̱r-ko̱o̱b de̱e̱n, bo-o̱ u̱n wu̱ re̱e̱g me̱.”

20 Amba Gwo̱mo-ne̱ ye̱ u̱n ko̱n-se Shir u̱n se̱k-ye̱ ne̱ swo̱wu̱ru̱ hun-ne̱ ye̱ zee a ho'os Barabas, a ho Ye̱so. 21 Ko-Gwamna dooru̱ ye̱ m-cit, “¿Wan wu̱ ne̱ be-de u̱n kà yoor-ye̱ no̱ co̱ne̱ u̱m hoosu̱ no̱?”

Ye̱ ze̱e̱ru̱, “Barabas!”

22 Biratus citu̱ru̱ ye̱, “¿To̱, re u̱m he m-no̱m u̱n Ye̱so ne̱ wu̱ a zee Kiristi à?”

Kap ye̱ ze̱e̱ru̱, “A kem wu̱!”

23 Biratus ze̱e̱ru̱, “¿Remen yane̱? ¿Yan rii-yo wu̱ no̱me̱?”

Amba hun-ne̱ dooru̱ 'yons u̱s-co̱r, ye̱ m-ze̱e̱, “A kem wu̱!”

24 Biratus hyanu̱ru̱ yatt-yo wu̱ he hoks m-no̱m á, komo hun-ne̱ ro u̱n ma-to̱ ye̱ 'yonste̱ hun-ne̱ u̱r-hur. Wu̱ to̱mu̱ru̱ a ibinu̱ wu̱ m-ho̱. Wu̱ saptu̱ru̱ kom-to̱ u̱n wu̱ u̱n he̱r-o̱ u̱n hun-ne̱. Wu̱ ro̱ m-ze̱e̱, “Me̱ de, ho̱-m re ro̱ n-me̱ u̱n re̱ u̱n ra-o̱ u̱n hyó-mo̱ u̱n kà ko-yan-ba-u̱r-ba'as-wu̱ á. To̱ kà ma-u̱t no̱ to̱.”‡27:24 Hyen komo: Kara 21:6-9.

25 Hun-ne̱ kap ye̱ shasu̱ru̱ ye̱ zee, “Ra-o̱ u̱n hyó-mo̱ u̱n wu̱ o̱ she'et u̱n ge̱ks-u̱t te̱, u̱n yakar te̱ ne̱!”

26 Ka da-o̱ Biratus ho'osu̱ru̱ ye̱ Barabas. Wu̱ rwo̱'u̱ru̱ karma-ne̱ ye̱ nomse̱ Ye̱so u̱s-so̱ro̱g, wu̱ ya'asu̱ ye̱ Ye̱so, ye̱ kemet wu̱.

27 Karma-ne̱ ye̱ u̱n ko-Gwamna heetu̱ru̱ Ye̱so n-me̱ u̱n hur-o̱ u̱n ko-Gwamna. Ye̱ karaksu̱ru̱ karma-ne̱ ye̱ kusse̱ à be-de u̱n wu̱, 28 Ye̱ pormu̱ru̱ wu̱ saw-to̱ u̱n wu̱. Ye̱ cu̱pu̱ru̱ wu̱ o̱ ken co̱p-o jaas-o̱ o̱ u̱n go̱nd-to̱ u̱n gwo̱mo-ne̱. 29 Ye̱ no̱mu̱ru̱ go̱nd-o̱ u̱n yokor-ye̱ m-se̱e̱b, ye̱ sawsu̱ wu̱ u̱r-hi. Ye̱ bo̱bsu̱ru̱ wu̱ o-ko̱ u̱n kom-o̱ u̱r-re̱. Ká da-de ye̱ kwu̱ktu̱ru̱ u̱n he̱r-o̱ u̱n wu̱, ye̱ ro̱ wu̱ u̱n nome̱ u̱r-ar. Ye̱ m-ze̱e̱, “Caari caari-ne̱, ko-Gwo̱mo-wu̱ u̱n Yahuda-ne̱!” 30 Ye̱ copsu̱ru̱ wu̱ m-ta. Ye̱ go̱ksu̱ru̱ ká ko̱-yo, ye̱ wo̱su̱ru̱ wu̱ u̱n yo u̱r-hi. 31 Bo̱ ye̱ komoste̱ wu̱ nome̱ u̱r-ar à, ye̱ possu̱ru̱ wu̱ ka co̱p-o jaas-o̱ o̱, ye̱ cu̱pu̱ru̱ wu̱ matuku-to̱ u̱n wu̱. Komo ka da-de ye̱ ruuru̱ u̱n wu̱ ne̱ remen ye̱ kemet wu̱.

32 Ye̱ ro m-neke̱ n-co̱w, karma-ne̱ gontu̱ru̱ wu̱ ken ne̱t-wu̱ bo̱-o̱ o-Kire̱ni wu̱, jin-de u̱n wu̱ Simo̱n. Ye̱ gaktu̱ wu̱ saw u̱n ká kan-o Ye̱so o̱. 33 Ye̱ ruuru̱ de ken be-de a m-ze̱e̱ o-Gorogota à, (de ro̱, Be-de u̱n caar-o̱ u̱r-hi). 34 Ka da-de, karma-ne̱ ya'asu̱ru̱ Ye̱so m-mo̱di mo̱sse̱ u̱n yo ken rii-yo u̱r-gaag yo ne̱ remen wu̱ su̱u̱t, amba bo̱ wu̱ rekte̱ à wu̱ yagu̱ m-swo̱.§27:34 Hyen komo: Bo̱ng 69:21.

35 Bo̱ ye̱ kemtu̱ wu̱ à, karma-ne̱ no̱mu̱ru̱ o-gwambe̱ remen gund-to̱ u̱n wu̱. Ye̱ wongu̱ru̱ matuku-to̱ u̱n wu̱.*27:35 Hyen komo: Bo̱ng 22:18. 36 Ka da-de, ye̱ she'etu̱ru̱ 'er-de u̱n wu̱. 37 Hohond-mo̱ u̱n hi-de u̱n wu̱, a kamu̱ru̱ ko̱'o̱t-o̱ u̱n ma-to̱ u̱n ba'as-de u̱n wu̱. U̱nze, “Wu̱ kà wu̱ ro̱ Ye̱so ko-Gwo̱mo-wu̱ u̱n Yahuda-ne̱.” 38 Komo ye̱ kamu̱ru̱ ye̱ ken ya-u̱r-kwu̱p ye̱ ne̱n yoor be-u̱r gaan u̱n wu̱ ne̱. Wan-gaan u̱n re̱-de u̱n wu̱, wan-gaan u̱r-kwanta.

39 Hun-ne̱ ye̱ ro̱ m-arag à, ye̱ bo̱pu̱ re̱e̱b-to̱ u̱n wu̱. Ye̱ ro̱ u̱n re̱kt u̱t-hi u̱r-ar.†27:39 Hyen komo: Bo̱ng 22:7; 109:25. 40 Ye̱ ro̱ m-ze̱e̱, “Wo̱ wu̱ he m-wurum u̱n Pyo-o̱ Shir, komo o me o̱ u̱n ho̱-u̱t tet. ¿Wo̱a hoks? Gu hi u̱n du, o kergu̱ne̱ a gu̱t! U̱rege̱ wo̱ Wà-wu̱ Shir wu̱, kergu̱ne̱ u̱n ká kan-o̱ a gu̱t!”‡27:40 Hyen komo: Mati 26:61; Yoha 2:19.

41 Káane̱ komo Gwo̱mo-ne̱ ye̱ u̱n ko̱n-se Shir, u̱n yan-Yoos-de o-karamsa ne̱ u̱n ye̱ ken se̱k-ye̱ ne̱ ye̱ se̱ngu̱ wu̱ nome̱ u̱r-ar. Ye̱ m-ze̱e̱, 42 “Wu̱ guug ye̱ ken ye̱, amba wu̱ hoks hi u̱n de u̱n wu̱ m-gu á! ¿Wu̱ ro̱ ko-Gwo̱mo-wu̱ u̱n Isra-ne̱, wu̱ wu̱? Yage̱ wu̱ kergu̱nte̱ n-to̱n u̱n ká kan-o̱, ká da-o̱ te̱ he m-she̱r u̱n ma-to̱ u̱n wu̱ o-nip. 43 Wu̱ she̱re̱g be-de Shir, komo wu̱ ze̱e̱g, ‘Me̱ wà-wu̱ Shir wu̱.’ ” Yage̱ Shir wu̱ guut wu̱ m-mo̱ka! U̱rege̱ Shir ro̱ m-ho̱ge̱ re̱re̱m-mo̱ u̱n wu̱.§27:43 Hyen komo: Bo̱ng 22:8. 44 Káane̱ ma ká ya-u̱r-kwu̱p ye̱ a kemtu̱ ye̱ be-u̱r gaan à, ye̱ nomu̱ru̱ wu̱ hun-u̱t jaas-to̱.

45 Cin ho̱-u̱r ro̱ u̱r-hi, comb-o ho̱kku̱ru̱ o-dak myet, har ha-mo̱ u̱n so̱ u̱n kwo̱m-u̱s tet-se m-rim. 46 So u̱n kwo̱m-u̱s tet, Ye̱so daku̱ru̱ co̱r de̱e̱n. Wu̱ zee, “E̱roi, E̱roi, ¿rama sabaktani?” Wata “Kwo̱ Shir re, kwo̱ Shir re, ¿remen yan o̱ o joru̱tu̱ me̱?”*27:46 Hyen komo: Bo̱ng 22:1.

47 Ye̱ ken ye̱ be-de u̱n ye̱ ro káne̱ eso eso à, bo̱ ye̱ ho̱gu̱te̱ káane̱ à, ye̱ ze̱e̱ru̱, “Kà ne̱t-wu̱ ro̱ u̱n eeg-u̱s E̱rejawan-Rwo̱r u̱n Ma-to̱ Shir.” 48 Ba m-rem wan-gaan wu̱ u̱n ye̱ argu̱ o-rek, wu̱ haaru̱ wu̱ de̱knu̱ u̱r-po̱o̱g. Wu̱ mu̱su̱ru̱ de n-me̱ u̱n ho̱-mo̱ o-zambo, wu̱ tuuru̱ o-ko̱. Wu̱ tebbu̱ru̱ Ye̱so wu̱ su̱u̱t.†27:48 Hyen komo: Bo̱ng 69:21. 49 Amba ye̱ ken ye̱ ze̱e̱ru̱, “Yagu̱ no̱ wu̱ a gu̱t, u̱rege̱ E̱reja a haan wu̱ guut wu̱ à.”

50 Ye̱so dooru̱ dak u̱s-co̱r de̱e̱n, ka da-o̱ wu̱ ho'osu̱ ho̱o̱g-o̱ u̱n wu̱. 51 U̱n ká da-o̱, ká gund-o̱ ro n-me̱ u̱n Pyo-o̱ Shir à yishu̱ru̱ be-u̱t yoor, cin n-to̱n haan-mo̱ n-dak. Dak-o nuktu̱ru̱, ta'ar-u̱t bu̱'u̱gu̱ru̱.‡27:51 Hyen komo: Rwu̱u̱ 26:31-33. 52 Saag-u̱s teksu̱ru̱, hun-ne̱ so̱-ye̱ de̱e̱n ye̱ mare̱ à ye̱ inu̱ru̱ u̱n ho̱o̱g ne̱. Ye̱ zu̱rmu̱ndu̱ru̱ u̱n saag-se u̱n ye̱. 53 Rii Ye̱so inete̱ u̱t-marimar, ye̱ yagu̱ru̱ u̱s-saag, ye̱ co̱wu̱ru̱ o-Urusharima,§27:53 u̱t-Girik: Bo̱-o̱ ba m-Ku̱ko̱p. hun-ne̱ de̱e̱n hyanu̱ru̱ ye̱.

54 U̱n ká da-o̱, caari-wu̱ u̱n ko-karma-wu̱ u̱n Roma-ne̱, wu̱ u̱n ye̱ ken karma-ne̱ ye̱ ro u̱n 'er-u̱r Ye̱so à. Bo̱ ye̱ hyente̱ nukte̱-mo̱ o-dak komo u̱n rii-yo ko̱re̱ ne̱ à, ye̱ ho̱gu̱ru̱ o-gye̱r de̱e̱n. Ye̱ ze̱e̱ru̱, “O-nip, wu̱ ka Wà-wu̱ Shir wu̱!”

55 Ye̱ ken ne'a-ne̱ ye̱ ro ko̱n komo de̱e̱n ye̱ do̱nde̱ Ye̱so cin o-Gariri, ye̱ nomote̱ wu̱ m-se̱nge̱. Ye̱ e̱snu̱ru̱ u̱r-hew ne̱ u̱n gwo̱t-o̱ u̱n rii-yo ro̱ m-ko̱r à. 56 N-me̱ u̱n ye̱, Meri ro ko̱n wu̱ a m-aag Magu̱darin à, u̱n Meri ne̱ (inu Yakubu ne̱ u̱n Yusuhu), komo u̱n ne'a Ze̱be̱di (inu Yakubu u̱n Yohana).*27:55-56 Hyen komo: Ruka 8:2-3.

57 Da-o̱ rim-m nome̱ à, wu̱ ken ko-ya-o-kwu̱m-wu̱, ne̱t-wu̱ bo̱-o̱ o-Aramatiya, jin-de u̱n wu̱ Yusuhu, wu̱ haanu̱ru̱. Wu̱ ma ko-yan-dor Ye̱so wu̱. 58 Wu̱ haaru̱ be-u̱r Biratus. Wu̱ ko̱nu̱ru̱ a ya'as wu̱ u-u̱r Ye̱so. Biratus ze̱e̱ru̱ a ya'as wu̱. 59 Yusuhu de̱ku̱ru̱ u-u̱r Ye̱so, wu̱ yereru̱ u̱n gund-o u̱r-bon. 60 Wu̱ he̱'e̱dbu̱ru̱ de n-me̱ u̱n saag pu̱-o̱ o̱ ma u̱n wu̱, o̱ hun-ne̱ ro hinge̱ wu̱ u̱n wur-o̱ u̱t-ta'ar à. Wu̱ biriktu̱ru̱ caari-o̱ o-ta'ar. Wu̱ ho̱kku̱ru̱ ish-o̱ u̱n saag, wu̱ argu̱ru̱. 61 Meri Magu̱darin, u̱n Meri wan-gaan ne̱ ye̱ ro káne̱ tara u̱n he̱r-o̱ u̱n saag.

62 Gas-o̱ u̱n ish, ho̱-de u̱n zo̱nge̱-to̱ u̱n Biki-o̱ m-Pas, Gwo̱mo-ne̱ ye̱ u̱n ko̱n-se Shir u̱n Parisa-ne̱ haaru̱, ye̱ hyenet Biratus. 63 Ye̱ ze̱e̱ru̱ wu̱, “Ho̱o̱g ru go̱s de̱e̱n! Te̱ bakste̱ rii-yo ká wan-raks u̱n hun-ne̱ wu̱ zee cin da-o̱ wu̱ ro u̱n ho̱o̱g ne̱ à, u̱nze so̱ u̱n ta-de u̱n ho̱-u̱r atette̱-de, wu̱a ine̱ u̱t-marimar.†27:63 Hyen komo: Mati 16:21; 17:23; 20:19; Mark 8:31; 9:31; 10:33-34; Ruka 9:22; 18:31-33. 64 Remen káane̱, rwo̱ a 'er ká saag-o̱ m-so̱k ne̱. No̱m no̱ kaane̱ har ha-mo̱ u̱n ho̱-u̱t tet, taase yan-neke̱-mo̱ u̱n wu̱ neke̱ ye̱ shes u-de u̱n wu̱, ká da-de ye̱ zeet hun-ne̱ wu̱ u̱n ine̱ u̱t-marimar. Káane̱ kore̱ rwu̱k-mo̱ u̱r-ko̱m mo̱a jiish mo̱ u̱r-takan m-yo̱.”

65 Biratus ze̱e̱ru̱ ye̱, “Daag no̱ karma-ne̱, no̱ neke̱ no̱ 'er wu̱ bo̱ no̱ he m-hoks à.” 66 Ye̱ haaru̱, ye̱ dapu̱ru̱ ge̱n-mo̱ u̱t-gwo̱mo u̱n ta'ar-de u̱n saag. Ye̱ rwo̱'u̱ru̱ komo karma-ne̱ ye̱ 'er ká saag-o̱.