Egei Polha̱
Sa Efesus O Kedia̱moko͡u
Nala̱ma Ne̱i̱
Tawale Ta̱
Pol e̱ didio̱ moso̱ko͡u duwoli, kuguo nala̱mamo͡u, o Tikikusko͡u, na̱ kuguo ko͟͡u mala̱ ile, sa Efesus o kedia̱moko͡u ne̱yede tobou.
Afu kelege, Polha̱ sa Efesusko͡u bolo̱u̱ kege ile folo, sa ke̱ tie o sasa̱i̱ kedia̱bo͡u de dalali, Yesuha̱ degei kaha̱ ta̱ ke̱ hehegie tobo͡u mo͡u i. Dabai 18:19-21, 19:1-41, 20:1, na̱ koko͡u dugu. Habage, e̱ sa Efesus hafe̱i̱ dege ile dalali, die widio o kedia̱moko͡u haguamabeede tobo͡u mo͡u, haguasieimo͡u, e̱ dia̱moko͡u egele tobou. Dabai 20:17-38 koko͡u dugu.
Kuguo Efesus ko͟͡umaha̱ ta̱ sibige̱ tano͡u tano͡u olo͡u fe̱i̱be kuhe̱:
Ta̱ Hiye 1-3
Godiha̱ degeiye, Kelesu e̱ dibo͡u de dogo͡u guo dalamo͡u, di gehe̱ dege dalagua kuhe̱.
Ta̱ Hiye 4-6
Dibe Yesu Kelesuha̱ to͡u sa̱ degei kaha̱ degemo͡u, di Godiha̱ midiho̱ ke̱no͡u milo͡u game.
Ta̱ hiye 4-6 ke̱me sibige̱ su̱do dala. Sibige̱ kamadia kegebe ko͡u gue:
Obo͡u sasa̱i̱bo͡u hulomo͡u daladi kaha̱ ta̱ - Efesus 5:21-33.
Adio͡u ayebo͡u sisigo̱bo͡u olo͡u fe̱i̱ kaha̱ ta̱ - Efesus 6:1-4.
Tama̱bo͡u de biyadi bima̱i̱ ke̱ olo͡u fe̱i̱ tefele to͡u ma dalale kaha̱ ta̱ - Efesus 6:10-20.
Godiha̱ degeiye, Kelesu e̱ dibo͡u de dogo͡u guo dalamo͡u, di gehe̱ dege dalagua kuhe̱
1
(Ta̱ Hiye 1–3)
A̱me Pol, Godi yo͟͡u tagaiyeno͡u a̱me Yesu Kelesuha̱ ta̱-bolofe̱i̱-mala̱-siadi-o degei. A̱ kuguo ko͟͡u nala̱ma, Yesu Kelesuko͡u damale̱yodema sesedi o sasa̱i̱, sa Efesusko͡u dalagua ni̱moko͡u neli̱ kuhe̱. Ni̱me Godiha̱ o sasa̱i̱. Di Aye Godibo͡u, di Hiye O Yesu Kelesubo͡u dilie ni̱moko͡u habagugueiba, ni̱me bologua̱do dalamabadomo͡u.
Yesu Kelesuha̱ degeiyeno͡u, Godiha̱ hebeni bima̱i̱ bolofe̱i̱ ke̱ olo͡u fe̱i̱ dimoko͡u ne̱i̱
Di Godiha̱ hu̱ hebele fogume. E̱me di Hiye O Yesu Kelesuha̱ e̱ Aye Godi. Kelesuha̱ dibo͡u de dogo͡u guo dala kaha̱ degemo͡u, Godiha̱ hebeni bima̱i̱ bolofe̱i̱ ke̱ olo͡u fe̱i̱ dimoko͡u ne̱i̱, di damale̱yodei midiho̱ ke̱no͡u sesele imabadomo͡u. Damale̱do, sa sibige̱ ko͟͡u milo͡u li mei kelegebe, Godiha̱ge Kelesube dibo͡u de dogo͡u guo dalaleyodema ko͡u makai. Kegei kaha̱ degemo͡u, dibe midiho̱ kasaga̱i̱ kaha̱ hebe ke̱me ta molo͟͡u mei, Godiha̱ e̱ dihi̱le koko͡u dibe yo͟͡u e̱ bi bolo̱no͡u dalaguale. Godiha̱ yo͟͡u tagaiyeno͡u dibe yo͟͡u e̱ sisigo̱do dege dalaguamabadomo͡u makai. Yobe, Yesu Kelesu e̱me dibo͡u de dogo͡u guo dalale kaha̱ degemo͡u, Godiha̱ kege kuhe degei. Godiha̱ge e̱ Dihibe yo͟͡u ko͡u tagaidoye, ke̱no͡u si e̱ dimoko͡u hiyedo habaguguemo͡u, e̱ Dihi ke̱ dimoko͡u ne̱i̱. Kegei kaha̱ degemo͡u, dige Godiko͡u hoho̱bolo͡u ba, e̱ hu̱ hebele fogume.
Godiha̱ di habaguguemo͡u, Kelesu tobo͡u mo͡u hagua tolo ilemo͡u, di mamo̱u̱. Kelesuha̱ kafei ke̱ migi kaha̱ge, Godiha̱ge di midiho̱ kasaga̱i̱ ke̱me gebe meiyodei. Damale̱do, Godiha̱ di solo͡u do hiyedo degei kaha̱ degemo͡u, e̱ tewe hiyedobo͡u, e̱ fima̱i̱ bolo̱dobo͡u de dimoko͡u ne̱i̱ dala kuhe̱. Afu, Godiha̱ge Kelesuha̱ habage degeleyodema makama̱ fogou ke̱me mogogou delei haguabe demo͡u, ise ifino͡u e̱ tagai saga̱i̱ ke̱ dimoko͡u hegi dala kuhe̱. 10 Godiha̱ tagai ke̱me ko͡u gue, sawisiei yo͟͡u makai kelegebe, e̱ sa sibige̱ ko͟͡umaha̱ bima̱i̱bo͡u, hebeni sa kaha̱ bima̱i̱bo͡u olo͡u fe̱i̱ ke̱ kefeguo, Kelesuha̱ hayedu dogoguba, e̱me widio hiyedo o dege dalale ke̱ tagai.
11 Godiha̱ e̱ dabai degedibe, yo͟͡u tagaiya ke̱bo͡u, yo͟͡u e̱ fima̱i̱ya ke̱bo͡u deno͡u degedi. Kegemo͡u, e̱ yo͟͡u tagaiya ke̱no͡u Juda o sasa̱i̱ eibe Kelesubo͡u de dogo͡u guo dalaba, Godiha̱ge eibe yo͟͡u e̱ sisigo̱do degeleyodema kuhe makai. 12 Juda o sasa̱i̱ eibe Kelesuko͡u eibuko͡u damale̱yodele i. Yomogou kelegebe, eino͡u Kelesuko͡u damale̱yodema, e̱ boholo͡u ma̱ haguale ke̱ dia deleiguei. Godiha̱ ei makaibe, yo͟͡umako͡u hoho̱bolo͡u ba, e̱ hu̱ hebele fogumabadomo͡u kuhe makai.
13 Sa ahudo o sasa̱i̱ ni̱ damale̱do ta̱ uwo bolofe̱i̱, Godiha̱ ni̱ mamolo͟͡uyodei ke̱ dulomo͡u, Kelesu e̱moko͡u damale̱yodeimo͡u be, e̱ge ni̱bo͡u de dogo͡u guo dalamo͡u, Godiha̱ e̱ Duo Bolofe̱i̱ ni̱moko͡u kuhe ne̱i̱. Duo Bolofe̱i̱, Godiha̱ dimoko͡u nele̱yodei ke̱ ni̱moko͡u ne ne̱i̱ kaha̱ yobe, ni̱ne e̱ bi degei dalagua. 14 Duo Bolofe̱i̱be, Godiha̱ dimoko͡u ko͡u ne̱i̱ kaha̱ degemo͡u, di tawale ilibe, bi olo͡u fe̱i̱, Godiha̱ e̱ o sasa̱i̱ dimoko͡u nele̱yodei ke̱ne ko͡u nele̱dade tawale ili. Di baha duwolobe, Godiha̱ di mamolo͟͡uyodei ke̱no͡u baha duwoli, e̱moko͡u hoho̱bolo͡u ba, e̱ hu̱ hebele fogume.
Polha̱ge Godiha̱ sa Efesus tie kedia̱moko͡u tewe hiyedo ke̱ ne̱yedema diho̱ baga̱ tobou
15 Obe tobolo͡u imo͡u a̱ dube, ni̱me Hiye O Yesuko͡u damale̱yodema, Godiha̱ o sasa̱i̱ kedia̱moko͡u solo͡u do degele idi ke̱ tobolo͡u imo͡u dudi. 16 Kegemo͡u, a̱ Godiko͡u diho̱ baga̱ tobo͡u dibe, a̱ ni̱moko͡u hoho̱ degemo͡u, e̱moko͡u bolofe̱i̱yode tobo͡u di. 17 Godi e̱me di Hiye O Yesu Kelesuha̱ e̱ Aye. E̱ hoho̱bo͡u, e̱ nele̱bo͡u debe hiyedo, di ta tawaga tobolo͡u saga̱i̱ mei. A̱ge Godiha̱ ni̱moko͡u fima̱i̱ bolofe̱i̱bo͡u, tewe hiyebo͡u de nele̱ba, e̱ yo͟͡usie ni̱moko͡u hegiba, ni̱ e̱ defe̱i̱do tawamabadomo͡u diho̱ baga̱ tobo͡u di. 18 A̱ Godiha̱ ni̱ duledu hoho̱guyadomo͡u tagali, bi bolofe̱i̱, yo͟͡u e̱ o sasa̱i̱ dimoko͡u nele̱yodei, di dia dalagua ke̱me ni̱ge tawamabadomo͡u . Bi ke̱me bolo̱do, di ta tawaga tobolo͡u saga̱i̱ mei. 19 Ni̱ ke̱ tawaibabe, Godiha̱ dede̱i̱, damale̱yodele i o sasa̱i̱ di dogo͡u gudi dede̱i̱ ke̱me hiyedo. E̱ nele̱ hiyedo di dogo͡u gudi ke̱me tei hagua̱gidi nele̱ saga̱i̱ ke̱no͡u tefei. 20 Kelesu e̱ tolo imo͡u, Godiha̱ yo͟͡u e̱ nele̱ hiyedo kaha̱no͡u hagua̱giemo͡u, hebeniko͡u wolo͡u folomo͡u, e̱ dobogo͟͡u deleko͡u bigimo͡u baha duwo. 21 Kegemo͡u, Kelesube hebeni sa to͡u gulido duwomo͡u, e̱sol o daga dagabo͡u, duo daga dagabo͡u olo͡u fe̱i̱ kedia̱me e̱ hayedu dalagua. Damale̱do, ifibe Kelesu e̱ hu̱be hiyedo folodo, o hu̱bo͡u hu̱bo͡u olo͡u fe̱i̱be gabama folodo dala. Habagene, yo͟͡u kegeno͡u dalale. 22 Godiha̱ bi olo͡u fe̱i̱be Kelesuha̱ hayedu kefeguo dogogu dala. Damale̱yodele i o sasa̱i̱ dine e̱ hayedu dalagua. E̱me di widio o hiyedo. 23 Damale̱yodele i o sasa̱i̱ dibe Kelesuha̱ to͡u sa̱ dege dala. Ke̱no͡u si di Kelesuko͡u damale̱yodili mei debabe, Kelesu e̱me to͡u mei, widiono͡u sa̱ dege dala.*1:23 Grik ta̱ege ta̱ sibige̱ bolo̱u̱ dala. Kegei kaha̱ degemo͡u, Tok Pisin bohoube e̱sofe̱i̱, Kala̱i̱ ta̱ bohoune e̱sofe̱i̱ kege nala̱i̱. Haba, bi olo͡u fe̱i̱ ke̱ne Kelesubo͡u de dala mei debabe, bima̱i̱ ke̱me sibige̱ mei sa̱ dege dala.

*1:23 1:23 Grik ta̱ege ta̱ sibige̱ bolo̱u̱ dala. Kegei kaha̱ degemo͡u, Tok Pisin bohoube e̱sofe̱i̱, Kala̱i̱ ta̱ bohoune e̱sofe̱i̱ kege nala̱i̱.