7
Ifi dibe fi̱ gehe̱ kaha̱ dabai ke̱ degele ili
Mogo dia̱ma, a̱ ta̱ ko͟͡u tobo͡u ladibe, o Mosesha̱ kuolo͡u ta̱ ke̱ ko͡u tewe ni̱moko͡u tobo͡u ladi. O ta teli mei kelegebe, e̱me kuolo͡u ta̱ kaha̱ hayedu dala. Toubabe, e̱me kuolo͡u ta̱ kaha̱ hayedube haba ta dalale mei. Ke̱me ni̱ge de tewe? Sasa̱i̱ taha̱ o hulomo͡u, e̱ ma̱ teli mei dalamo͡u be, Mosesha̱ kuolo͡u ma̱i̱yege sasa̱i̱ kaha̱ge e̱ ma̱bo͡u de dogo͡u gu dalayedei. Ke̱no͡u si e̱ ma̱ toumo͡u be, kuolo͡u ke̱me mei degeimo͡u, e̱me mo͡u yo͟͡uwa daladi. E̱ ma̱ teli mei kelege, o ta humo͡u be, e̱me o hiyou mo̱u̱ sasa̱i̱yodele idi. E̱ ma̱ tolo ibasi, kuolo͡u ta dalale mei. E̱ o daga hulobe, kasaga̱i̱ mei, bolofe̱i̱.
Mogo dia̱ma, ni̱ne ke̱no͡u tefei. Kelesu e̱ tolo i kelege, ni̱ne e̱bo͡u de tofigile i. Kegei kaha̱ degemo͡u, ni̱me Mosesha̱ kuolo͡u ta̱ kaha̱ hayedu dala mei. Ifibe ni̱me o toumo͡u widaimiko͡u dogogumo͡u, e̱ haba hagua̱ gehe̱ degei o kaha̱ yo͟͡u e̱ soso͡u degei, dibe Godiha̱ tagadi midiho̱ bolofe̱i̱do ke̱no͡u milolo͡u ile domo͡u degei. Di diyo͡u di to͡u e tagadi midiho̱ kasaga̱i̱ kaha̱ di dia delei kelegebe, kuolo͡u kaha̱ degeiye, di midiho̱ kasaga̱i̱ milo͡u galamo͡u hiyedo degele idi. Midiho̱ ke̱me tofigile midiho̱no͡u. Ke̱no͡u si midiho̱ kasaga̱i̱, di didio̱ degei ke̱me Kelesubo͡u de tolo i kaha̱ degemo͡u, dibe Mosesha̱ kuolo͡u kuguoko͡u nala̱gai kaha̱ hayedube ta dala meido. Ifi di dabai degelibe, di midiho̱ gehe̱, Duo Bolofe̱i̱ha̱ dimoko͡u hegiya ke̱no͡u dabai degele ili.
Midiho̱ kasaga̱i̱ kaha̱ge di ko͡u makei
Ha kagele? Mosesha̱ kuolo͡u ta̱ kaha̱ degeiye, di kuolo͡u ke̱ gobolo͡u ba, midiho̱ kasaga̱i̱ milo͡u babe, di kage tobolo͡u? Kuolo͡u be kasaga̱i̱? Kege mei. Kuolo͡u ta̱ dala mei debabe, a̱ midiho̱ ilo kelebe kasaga̱i̱dade tawadiyo mei. O taha̱ bi ke̱ hobo͡u tagadayede*7:7 Kisim Bek 20:17 tobo͡u li mei debabe, a̱ge midiho̱ kegei ke̱me kasaga̱i̱dade tawadiyo mei. A̱ge kuolo͡u ta̱ kaha̱ ni̱ hobo͡u degedamabeedei ke̱ dulomo͡u be, a̱ midiho̱ kasaga̱i̱no͡u milo͡u galamo͡u degedi. Tagadi midiho̱ kasaga̱i̱ daga daga ke̱ ma̱ duledu hiyedo tama̱ degegadi. Kuolo͡u ta̱ ke̱ dala mei debasi, midiho̱ kasaga̱i̱ a̱ milo͡u lamo͡u degedi ke̱me o tei saga̱i̱ degei, nele̱ meido. Afuge a̱ Godiha̱ kuolo͡u ta̱ ta tawali mei delei. Ke̱no͡u si habage, a̱ kuolo͡u ta̱ kaha̱ na̱ hobo͡u degedayedei ke̱ dulomo͡u, midiho̱ kasaga̱i̱ milo͡u lamo͡u degeli midiho̱ ke̱ ma̱ duledu tama̱ degei. 10 Kegei kaha̱ degemo͡u, a̱me tei saga̱i̱ delei. Mosesha̱ kuolo͡u ma̱i̱ kaha̱ yobe o fi̱ gehe̱ ke̱ mo͟͡uyadomo͡u ma̱i̱. Ke̱no͡u si a̱ kuolo͡u ta̱ ke̱ dulo seselamo͡u degeimo͡u be, a̱ fi̱ gehe̱ ke̱ ta mo͡u li̱ mei. Kuolo͡u ta̱ kaha̱ degeiye, a̱me todi koko͡u delei. 11 A̱ kuolo͡u ta̱ kaha̱ ni̱ hobo͡u degedamabeedei ke̱ dulomo͡u, a̱ midiho̱ kasaga̱i̱no͡u milo͡u galamo͡u degedi. Midiho̱ kasaga̱i̱ kaha̱ kege ogo͡u gama, a̱ woumo͡u tei saga̱i̱ degei.
12 Dige Mosesha̱ kuolo͡u ta̱ ke̱me kage tobolo͡u? Kuolo͡u ta̱ ke̱me Godiha̱ bi, Godi yo͟͡umako͡u geno͡u haguei. Haba, ta̱ olo͡u fe̱i̱ kuolo͡u ta̱ kaha̱ duledu dala ke̱ne Godiha̱ yo͟͡u e̱ bino͡u kaha̱, Mosesha̱ kuolo͡u ta̱ ke̱me do̱u̱do bolofe̱i̱do. 13 Ke̱no͡u si kagele? Kuolo͡u ta̱ bolofe̱i̱ kaha̱ge a̱ de woumo͡u tei saga̱i̱ degei? Kege meido. Midiho̱ kasaga̱i̱ kaha̱ a̱ wei. Mosesha̱ kuolo͡u be bolofe̱i̱ye, ke̱no͡u si midiho̱ kasaga̱i̱ kaha̱ge kuolo͡u ta̱ bolofe̱i̱ ke̱bo͡u de geleguomo͡u, a̱ kuhe wei. Kegemo͡u, midiho̱ kasaga̱i̱ ke̱me tama̱do fele̱i̱mo͡u, di tawalibe, midiho̱ kasaga̱i̱ ke̱me kasaga̱i̱do. Midiho̱ ke̱me dolodo kasaga̱i̱do gabama folodo.
Di duledube fi̱ kasaga̱i̱bo͡u fi̱ gehe̱bo͡u dilie biya idi*7:14 widio ta̱ Good News Bible kaha̱ widio ta̱.
14 Di Mosesha̱ kuolo͡u ta̱be Godi yo͟͡u ma̱i̱yode ko͡u teweye, ke̱no͡u si ma̱ to͡u e tagadi midiho̱ kaha̱ degeiye, a̱ Godiha̱ ta̱ ke̱ dulo sesele saga̱i̱ mei, a̱me midiho̱ kasaga̱i̱ kaha̱ dabai degedi o kaha̱ degemo͡u. 15 Midiho̱ a̱ milo͡u gadi kaha̱ yobe a̱ ta tawaiyo mei. Midiho̱ a̱ tagadi ke̱me a̱ milo͡u gadiyo mei. Ke̱no͡u si midiho̱ a̱ tagadiyo mei ke̱me a̱ olo͡u fe̱i̱ milo͡u gadi. 16 A̱ mayo͟͡u tagadiyo mei ke̱ milo͡u gadi kaha̱ hegilibe, a̱ Mosesha̱ kuolo͡u ta̱be bolofe̱i̱dade tawali. 17 Kegei kaha̱, midiho̱ a̱ milo͡u gadi ke̱me a̱ mayo͟͡uno͡u milo͡u gadiyo mei. Midiho̱ kasaga̱i̱, ma̱ duledu dala kaha̱ degeiyeno͡u milo͡u gadi. 18 A̱ tewe, ma̱ duledube bolofe̱i̱ ta dala mei. A̱ ma̱ to͡u e tagadi ke̱no͡u tobolo͡u. Damale̱do, a̱ midiho̱ bolofe̱i̱ ko͡u milolo͡u saga̱i̱ye, ke̱no͡u si a̱ ta milo͡u diyo mei. 19 Midiho̱ bolofe̱i̱, a̱ tagadi ke̱me a̱ milo͡u gadiyo mei. Ke̱no͡u si midiho̱ kasaga̱i̱, a̱ tagadiyo mei ke̱me a̱ milo͡u gadi. 20 Damale̱do, midiho̱ a̱ tagadiyo mei ke̱me a̱ milo͡u gadi. Kegei degemo͡u a̱ tawali, a̱ mayo͟͡uno͡u milo͡u gadiyo mei. Midiho̱ kasaga̱i̱, ma̱ duledu dala kaha̱ degeiyeno͡u milo͡u gadi.
21 Kegemo͡u, a̱ ma̱ duledube midiho̱ ko͡u guei kaha̱ dalamo͡u dugulu, a̱ midiho̱ bolofe̱i̱ milo͡u lamo͡u degeimo͡u be, midiho̱ kasaga̱i̱ kaha̱ge akogoguedi. 22 Ma̱ fima̱i̱ koko͡u gebe Godiha̱ kuolo͡u ta̱ ke̱no͡u tagali. 23 Ke̱no͡u si a̱ midiho̱ taha̱ ma̱ to͡u ke̱ dia dalamo͡u dugulu. Midiho̱ kasaga̱i̱ kaha̱ge midiho̱ bolo̱, ma̱ fima̱i̱ko͡u dala ke̱bo͡u de biyolugi, a̱me didio̱ o saga̱i̱ tolo͡u mo͡u, ma̱ dobogo͟͡ubo͡u, ma̱ abogo͟͡ubo͡u olo͡u fe̱i̱ ke̱ dia dala. 24 A̱me o kasaga̱i̱, hagi̱ hiyedo dugulu. Ma̱ to͡u e degeiye a̱ olo͡u fe̱i̱ tolo ile saga̱i̱. O koyoha̱ a̱ dogo͡u guba, a̱ todi midiho̱ ke̱ to͡u fogolo͡u? 25 Bolofe̱i̱do. A̱ Godiko͡u bolofe̱i̱yode tobolo͡u. Di Hiye O Yesu Kelesuha̱ degeiye, Godiha̱no͡u si a̱ dogo͡u gulo.
Kegemo͡u, a̱bo͡u ma̱ fi̱bo͡u olo͡u fe̱i̱be Godiha̱ kuolo͡u ta̱ kaha̱ hayedu dalaye, ke̱no͡u si ma̱ to͡u e tagadi midiho̱ kaha̱ degeiye, a̱me midiho̱ kasaga̱i̱ kaha̱ hayedu dala, ke̱no͡u si a̱ dogo͡u gulo o dala.

*7:7 7:7 Kisim Bek 20:17

*7:13 7:14 widio ta̱ Good News Bible kaha̱ widio ta̱.