1 A sam ja, Pavle, molim vas krotosti radi i tišine Hristove, koji sam pred vama ponižen prema vama, a kad nisam kod vas, slobodan sam prema vama. 2 Molim pak da mi ne bude potrebno kad budem kod vas, onako slobodan biti kao što mislim da smem protiv nekih koji misle za nas da po telu živimo; 3 jer ako i živimo po telu, ne borimo se po telu. 4 Jer oružje našeg vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli 5 i svaku visinu koja se podiže na poznanje Božije, i robimo svaki razum za pokornost Hristu, 6 i u pripravnosti imamo osvetu za svaku nepokornost, kad se izvrši vaša pokornost.

7 Gledate li na ono što vam je pred očima? Ako se ko uzda da je Hristov neka misli opet u sebi da kako je on Hristov tako smo i mi Hristovi. 8 Jer ako se šta i više pohvalim vlašću našom koju nam dade Gospod na popravljanje, a ne na kvarenje vaše, neću se postideti. 9 Ali da se ne pokažem kao da vas plašim poslanicama; 10 jer su poslanice, veli, teške i jake, a kad je telom pred nama, slab je, i reč njegova ne valja ništa. 11 Ovo neka pomisli takav da kakvi smo u reči po poslanicama kad nismo kod vas, takvi smo i u delu kad smo tu. 12 Jer ne smemo sebe mešati ili se porediti s drugima koji hvale sami sebe; ali kad sami po sebi sebe mere i porede sami sebe sa sobom, ne razumevaju.

13 A mi se nećemo hvaliti preko mere, nego po meri pravila kog nam Bog meru razdeli da dopremo i do vas. 14 Jer se mi daleko ne prostiremo, kao da ne dosežemo do vas; jer dopresmo i do vas s jevanđeljem Hristovim, 15 ne hvaleći se preko mere u tuđim poslovima, imajući pak nadu kad uzraste vera vaša da ćemo se u vama veličati po pravilu svom izobilno, 16 da u dalekim stranama od vas propovedimo jevanđelje, i da se ne pohvalimo onim što je po tuđem pravilu urađeno. 17 A koji se hvali, Gospodom neka se hvali. 18 Jer onaj nije valjan koji se sam hvali, nego kog Gospod hvali.