1 A u ove dane, kad se umnožiše učenici, podigoše Grci viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kad se deliše hrana svaki dan. 2 Onda dvanaestorica dozvavši mnoštvo učenika, rekoše: Nije prilično nama da ostavimo reč Božju pa da služimo oko trpeza. 3 Nađite dakle, braćo, među sobom sedam poštenih ljudi, punih Duha Svetog i premudrosti, koje ćemo postaviti nad ovim poslom. 4 A mi ćemo u molitvi i u službi reči ostati. 5 I ova reč bi ugodna svemu narodu. I izabraše Stefana, čoveka napunjena vere i Duha Svetog, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i Timona, i Parmena, i Nikolu pokrštenjaka iz Antiohije. 6 Ove postaviše pred apostole i oni pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih.

7 I reč Božja rastijaše, i množaše se vrlo broj učenika u Jerusalimu. I sveštenici mnogi pokoravahu se veri.

8 A Stefan pun vere i sile činjaše znake i čudesa velika među ljudima. 9 Tada ustaše neki iz zbornice koja se zove liverćanska i kirinačka i aleksandrijska i onih koji behu iz Kilikije i Azije, i prepirahu se sa Stefanom. 10 I ne mogahu protivu stati premudrosti i Duhu kojim govoraše. 11 Tada podgovoriše ljude te kazaše: Čusmo ga gde huli na Mojsija i na Boga. 12 I pobuniše narod i starešine i književnike, i napadoše i uhvatiše ga, i dovedoše ga na sabor. 13 I izvedoše lažne svedoke koji govorahu: Ovaj čovek ne prestaje huliti na ovo sveto mesto i na zakon. 14 Jer ga čusmo gde govori: Ovaj Isus Nazarećanin razvaliće ovo mesto, i izmeniće običaje koje nam ostavi Mojsije. 15 I pogledavši na nj svi koji seđahu na saboru videše lice njegovo kao lice anđela.