1 Ima zlo koje videh pod suncem i često je među ljudima: 2 Nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, te duša njegova ima sve šta god želi, ali mu ne da Bog da to uživa, nego uživa drugi. To je taština i ljuto zlo. 3 Da bi ko rodio sto sinova i živeo mnogo godina i dani bi se veka njegovog veoma namnožili, a duša se njegova ne bi nasitila dobrog, te ni pogreba ne bi imao, kažem da je bolje nedonošče od njega. 4 Jer uzalud dođe i u tamu otide i ime mu je tamom pokriveno; 5 ni sunca ne vide, niti šta pozna, a počiva bolje nego onaj. 6 I da bi živeo dve hiljade godina, a dobra ne bi uživao, ne odlaze li svi na jedno mesto?

7 Sav je trud čovečji za usta njegova, ali se ne može nasititi duša njegova. 8 Jer šta ima mudri više nego bezumni? Šta li siromah, koji se ume vladati među živima? 9 Bolje je videti očima nego li želeti; i to je taština i muka duhu.

10 Šta je ko, davno je tim nazvan; i zna se da je čovek i da se ne može suditi s jačim od sebe. 11 Kad, dakle, ima mnogo stvari koje umnožavaju taštinu, kakva je korist čoveku? 12 Jer ko zna šta je dobro čoveku u životu, za malo dana taštog života njegovog, koji mu prolaze kao sen? Ili ko će kazati čoveku šta će biti posle njega pod suncem?