1 Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: 2 Sine čovečji, šta je drvo od loze vinove prema svakom drugom drvetu, ili loza vinova prema drveću u šumi? 3 Uzima li se od nje drvo da se načini šta? Uzima li se od nje klin da se obesi o njemu kakav sud? 4 Gle, meće se u oganj da izgori; kad joj oba kraja sažeže oganj, i sredina joj izgori, hoće li još biti za šta? 5 Gle, dok beše cela, ne mogaše se ništa od nje načiniti, a kamo li će biti za šta kad je oganj proždre i izgore. 6 Zato ovako veli Gospod Gospod: Kakvo je među drvetima šumskim drvo od vinove loze, koje dadoh ognju da ga jede, tako ću učiniti stanovnike jerusalimske. 7 Jer ću im na suprot okrenuti lice svoje; kad iziđu iz jednog ognja, drugi će ih oganj proždreti, i poznaćete da sam ja Gospod, kad okrenem lice svoje na suprot njima. 8 I obratiću zemlju u pustinju, jer učiniše neveru, govori Gospod Gospod.