1 Zato da ostavimo početak Hristove nauke i da se damo na savršenstvo: da ne postavljamo opet temelja pokajanja od mrtvih dela, i vere u Boga, 2 nauke krštenja, i stavljanja ruku, i vaskrsenja mrtvih, i suda večnog. 3 I ovo ćemo učiniti ako Bog dopusti. 4 Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni, okusili dar nebeski, postali zajedničari Duha Svetog, 5 i okusili dobru reč Božju, i silu onog sveta, i otpali, 6 opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg. 7 Jer zemlja koja pije dažd što često na nju pada, i koja rađa povrće dobro onima koji je rade, prima blagoslov od Boga; 8 a koja iznosi trnje i čičak, nepotrebna je i kletve blizu, koja se najposle sažeže.

9 Ali od vas, ljubazni, nadamo se boljem i šta se drži spasenja, ako i govorimo tako. 10 Jer Bog nije nepravedan da zaboravi delo vaše i trud ljubavi koju pokazaste u ime Njegovo, posluživši svetima i služeći. 11 Ali želimo da svaki od vas pokaže to isto staranje da se nada održi tvrdo do samog kraja; 12 da ne budete lenivi, nego da se ugledate na one koji verom i trpljenjem dobijaju obećanja.

13 Jer kad Bog Avramu obeća, ne imajući ničim većim da se zakune, zakle se sobom, 14 govoreći: Zaista blagosiljajući blagosloviću te, i umnožavajući umnožiću te. 15 I tako trpeći dugo, dobi obećanje. 16 Jer se ljudi većim kunu, i svakoj njihovoj svađi svršetak je zakletva za potvrđenje. 17 Zato i Bog kad htede naslednicima obećanja obilnije da pokaže tvrđu zaveta svog, učini posrednika kletvu: 18 Da bi u dvema nepokolebljivim stvarima, u kojima Bogu nije moguće slagati, imali jaku utehu mi koji smo pribegli da se uhvatimo za nadu koja nam je dana, 19 koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duše, koji ulazi i za najdalje zavese, 20 gde Isus uđe napred za nas, postavši poglavar sveštenički doveka po redu Melhisedekovom.