1 Vera je, pak, tvrdo čekanje onog čemu se nadamo, i dokazivanje onog što ne vidimo. 2 Jer u njoj stari dobiše svedočanstvo. 3 Verom poznajemo da je svet rečju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo.

4 Verom prinese Avelj Bogu veću žrtvu nego Kain, kroz koju dobi svedočanstvo da je pravednik, kad Bog posvedoči za dare njegove; i kroz nju on mrtav još govori. 5 Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrt; i ne nađe se, jer ga Bog premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedočanstvo da ugodi Bogu. 6 A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaća onima koji Ga traže. 7 Verom Noje primivši zapovest i pobojavši se onog što još ne vide, načini kovčeg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri.

8 Verom posluša Avraam kad bi pozvan da iziđe u zemlju koju htede da primi u nasledstvo, i iziđe ne znajući kuda ide. 9 Verom dođe Avraam u zemlju obećanu, kao u tuđu, i u kolibama življaše s Isakom i s Jakovom, sunaslednicima obećanja tog. 10 Jer čekaše grad koji ima temelje, kome je zidar i Tvorac Bog. 11 Verom i sama Sara nerotkinja primi silu da zatrudni i rodi preko vremena starosti; jer držaše za vernog Onog koji obeća. 12 Zato se i rodiše od jednog, još gotovo mrtvog, kao zvezde nebeske mnoštvom, i kao nebrojeni pesak pokraj mora.

13 U veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ga videvši izdaleka, i poklonivši mu se, i priznavši da su gosti i došljaci na zemlji. 14 Jer koji tako govore pokazuju da traže otačanstvo. 15 I da bi se oni opomenuli onog iz kog iziđoše, imali bi vreme da se vrate. 16 Ali sad bolje žele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih nazvati se Bog njihov; jer im pripravi grad.

17 Verom privede Avraam Isaka kad bi kušan, i jedinorodnoga prinošaše, pošto beše primio obećanje, 18 u kome beše kazano: U Isaku nazvaće ti se seme; 19 pomislivši da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsnuti; zato ga i uze za priliku. 20 Verom blagoslovi Isak Jakova i Isava u stvarima koje će doći. 21 Verom blagoslovi Jakov umirući svakog sina Josifovog, i pokloni se vrhu palice njegove. 22 Verom se opominja Josif umirući izlaska sinova Izrailjevih, i zapoveda za kosti svoje.

23 Verom Mojsija, pošto se rodi, kriše tri meseca roditelji njegovi, jer videše krasno dete, i pobojaše se zapovesti careve. 24 Verom Mojsije, kad bi veliki, ne htede da se naziva sin kćeri Faraonove; 25 i volje stradati s narodom Božijim, negoli imati zemaljsku sladost greha: 26 Državši sramotu Hristovu za veće bogatstvo od svega blaga misirskog; jer gledaše na platu. 27 Verom ostavi Misir, ne pobojavši se ljutine careve; jer se držaše Onog koji se ne vidi, kao da Ga viđaše. 28 Verom učini pashu i proliv krvi, da se onaj koji gubljaše prvorođene ne dotakne do njih.

29 Verom pređoše Crveno More kao po suvoj zemlji; koje i Misirci okušavši potopiše se. 30 Verom padoše zidovi jerihonski, kad se obilazi oko njih sedam dana. 31 Verom Raav kurva ne pogibe s nevernicima, primivši uhode s mirom, i izvedavši ih drugim putem.

32 I šta ću još da kažem? Jer mi ne bi dostalo vremena kad bih stao pripovedati o Gedeonu, i o Varaku i Samsonu i Jeftaju, o Davidu i Samuilu, i o drugim prorocima, 33 koji verom pobediše carstva, učiniše pravdu, dobiše obećanja, zatvoriše usta lavovima, 34 ugasiše silu ognjenu, pobegoše od oštrica mača, ojačaše od nemoći, postaše jaki u bitkama, rasteraše vojske tuđe; 35 žene primiše svoje mrtve iz vaskrsenja; a drugi biše pobijeni, ne primivši izbavljenje, da dobiju bolje vaskrsenje; 36 a drugi ruganje i boj podnesoše, pa još i okove i tamnice; 37 kamenjem pobijeni biše, pretrveni biše, iskušani biše, od mača pomreše; idoše u kožusima i u kozjim kožama, u sirotinji, u nevolji, u sramoti; 38 kojih ne beše dostojan svet, po pustinjama potucaše se, i po gorama i po pećinama i po rupama zemaljskim.

39 I ovi svi dobivši svedočanstvo verom ne primiše obećanja; 40 jer Bog nešto bolje za nas odredi, da ne prime bez nas savršenstva.