1 I odmah ujutru uèiniše vijeæu glavari sveštenièki sa starješinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše ga i predadoše Pilatu. 2 I upita ga Pilat: jesi li ti car Judejski? A on odgovarajuæi reèe mu: ti kažeš. 3 I tužahu ga glavari sveštenièki vrlo. 4 A Pilat opet upita ga govoreæi: zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svjedoèe na tebe. 5 Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat. 6 A o svakom prazniku puštaše im po jednoga sužnja koga iskahu. 7 A bijaše jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojijem drugarima koji su u buni uèinili krv. 8 I povikavši narod stade iskati što im svagda èinjaše. 9 A Pilat im odgovori govoreæi: hoæete li da vam pustim cara Judejskoga? 10 Jer znadijaše da su ga iz zavisti predali glavari sveštenièki. 11 Ali glavari sveštenièki podgovoriše narod bolje Varavu da ištu da im pusti. 12 A Pilat opet odgovarajuæi reèe im: a šta hoæete da èinim s tijem što ga zovete carem Judejskijem? 13 A oni opet povikaše: raspni ga. 14 A Pilat im reèe: a kakvo je zlo uèinio? A oni iza glasa vikahu: raspni ga. 15 A Pilat želeæi ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da ga razapnu. 16 A vojnici ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu èetu vojnika, 17 I obukoše mu skerletnu kabanicu, i opletavši vijenac od trnja metnuše na nj. 18 I stadoše ga pozdravljati govoreæi: zdravo, care Judejski! 19 I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvahu na nj, i padajuæi na koljena poklanjahu mu se. 20 I kad mu se narugaše, svukoše s njega skerletnu kabanicu, i obukoše ga u njegove haljine i izvedoše ga da ga razapnu. 21 I natjeraše nekoga Simona iz Kirine, oca Aleksandrova i Rufova, koji iðaše iz polja, da mu ponese krst. 22 I dovedoše ga na mjesto Golgotu, koje æe reæi: košturnica. 23 I davahu mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze. 24 I kad ga razapeše, razdijeliše haljine njegove bacajuæi kocke za njih ko æe šta uzeti. 25 A bijaše sahat treæi kad ga razapeše. 26 I bijaše natpis njegove krivice natpisan: car Judejski. 27 I s njim raspeše dva hajduka, jednoga s desne a jednoga s lijeve strane njemu. 28 I izvrši se pismo koje govori: i metnuše ga meðu zloèince. 29 I koji prolažahu huljahu na nj mašuæi glavama svojima i govoreæi: aha! ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana naèinjaš, 30 Pomozi sam sebi i siði s krsta. 31 Tako i glavari sveštenièki s književnicima rugahu se govoreæi jedan drugome: drugima pomože, a sebi ne može pomoæi. 32 Hristos car Izrailjev neka siðe sad s krsta da vidimo, pa æemo mu vjerovati. I oni što bijahu s njim razapeti rugahu mu se. 33 A u šestome sahatu bi tama po svoj zemlji do sahata devetoga. 34 I u devetome sahatu povika Isus iza glasa govoreæi: Eloi! Eloi! lama savahtani? koje znaèi: Bože moj! Bože moj! zašto si me ostavio? 35 I neki od onijeh što stajahu ondje èuvši to govorahu: eno zove Iliju. 36 A jedan otrèa te napuni sunðer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše ga govoreæi: stanite da vidimo hoæe li doæi Ilija da ga skine. 37 A Isus povika iza glasa, i izdahnu. 38 I zavjes crkveni razdrije se nadvoje s vrha do na dno. 39 A kad vidje kapetan koji stajaše prema njemu da s takom vikom izdahnu, reèe: zaista èovjek ovaj sin Božij bješe. 40 A bijahu i žene koje gledahu izdaleka, meðu kojima bješe i Marija Magdalina i Marija Jakova maloga i Josije mati, i Solomija, 41 Koje iðahu za njim i kad bješe u Galileji, i služahu mu; i druge mnoge koje bijahu došle s njim u Jerusalim. 42 I kad bi uveèe jer bijaše petak, to jest uoèi subote 43 Doðe Josif iz Arimateje, pošten savjetnik, koji i sam carstva Božijega èekaše, i usudi se te uðe k Pilatu i zaiska tijelo Isusovo. 44 A Pilat se zaèudi da je veæ umro; i dozvavši kapetana zapita ga: je li davno umro? 45 I doznavši od kapetana, dade tijelo Josifu. 46 I kupivši platno, i skinuvši ga, obavi platnom, i metnu ga u grob koji bješe isjeèen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba. 47 A Marija Magdalina i Marija Josijna gledahu gdje ga metahu.