1 I kaza Mojsije sinovima Izrailjevim sve što zapovedi Gospod.

2 I reče Mojsije knezovima od plemena sinova Izrailjevih govoreći: Ovo je zapovedio Gospod. 3 Kad koji čovek učini zavet Gospodu, ili se zakune vezavši se dušom svojom, neka ne pogazi reči svoje, nego neka učini sve što izađe iz usta njegovih.

4 A kad žena učini zavet Gospodu ili se veže u mladosti svojoj, dokle je u kući oca svog, 5 i čuje otac njen za zavet njen ili kako se vezala dušom svojom, pa joj otac ne reče ništa, onda da su tvrdi svi zaveti njeni, i sve čim je vezala dušu svoju da je tvrdo. 6 Ako li otac njen poreče to onaj dan kad čuje, zaveti njeni i čim je god vezala dušu svoju, ništa da nije tvrdo; i Gospod će joj oprostiti, jer otac njen poreče.

7 Ako li se uda pa ima na sebi zavet ili izreče šta na usta svoja čim bi se vezala, 8 a muž njen čuvši ne reče joj ništa onaj dan kad čuje, onda da su tvrdi zaveti njeni, i tvrdo da je sve čim je vezala dušu svoju. 9 Ako li muž njen kad čuje onaj dan poreče, ukida se zavet koji je bio na njoj ili što je izrekla na usta svoja te se vezala; i Gospod će joj oprostiti. 10 A zavet koji učini udovica ili puštenica, i sve čim veže dušu svoju, da joj je tvrdo. 11 Ali ako bude u kući muža svog učinila zavet i za šta vezala dušu svoju zakletvom, 12 i muž njen čuvši oćuti i ne poreče, tada da su tvrdi svi zaveti njeni, i da je tvrdo sve za šta je vezala dušu svoju. 13 Ako li to poreče muž njen onaj dan kad čuje, svaki zavet koji bi izašao iz usta njenih i sve čim bi vezala dušu svoju da nije tvrdo; muž je njen porekao, i Gospod će joj oprostiti. 14 Svaki zavet i sve za šta bi se vezala zakletvom da muči dušu svoju, muž njen potvrđuje i ukida. 15 Ako bi muž njen od dana do dana ćutao, onda potvrđuje sve zavete njene i sve za šta bi se vezala; potvrđuje, jer joj ne poreče u onaj dan kad ču. 16 Ako li poreče pošto čuje, sam će nositi greh njen.

17 Ovo su naredbe, koje zapovedi Gospod Mojsiju za muža i ženu, za oca i kćer u mladosti njenoj, dokle je u kući oca svog.