1 А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу. 2 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.

3 И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери. 4 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун, 5 и Јевар и Елисуја и Елфалет, 6 и Нога и Нефег и Јафија, 7 и Елисама и Велијада и Елифалет.

8 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих. 9 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској. 10 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке. 11 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим. 12 И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.

13 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу. 14 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима. 15 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску. 16 И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера. 17 И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.