1 Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих. 2 А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран нађе. 3 А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим. 4 Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је. 5 Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога.

6 А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другог. 7 Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио?

8 Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали! 9 Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима. 10 Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни. 11 До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се, 12 и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо; 13 кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, по коме сви газе досад.

14 Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну децу. 15 Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем. 16 Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа. 17 Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и верни у Господу; он ће вам опоменути путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим. 18 Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама. 19 Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на речи оних што су се надули, него на силу. 20 Јер царство Божије није у речи него у сили. 21 Шта хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?