1 А кад Самуило остаре, постави синове своје за судије Израиљу. 2 А име сину његовом првенцу беше Јоило, а другом Авија, и суђаху у Вирсавеји. 3 Али синови његови не хођаху путевима његовим, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.

4 Тада се скупише све старешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму. 5 И рекоше му: Ето, ти си остарео, а синови твоји не ходе твојим путевима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа. 6 Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу. 7 А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима. 8 Како чинише од оног дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свим тим делима чине и теби. 9 Зато сада послушај глас њихов; али им добро засведочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.

10 И каза Самуило све речи Господње народу који искаше од њега цара; 11 и рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим; 12 и поставиће их да су му хиљадници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне справе и шта треба за кола његова. 13 Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду куварице и хлебарице. 14 И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим. 15 Узимаће десетак од усева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим. 16 И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове. 17 Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови. 18 Па ћете онда викати, ради цара свог, ког изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.

19 Али народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама, 20 да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове. 21 А Самуило чувши све речи народне, каза их Господу. 22 А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град.