Друга књига Самуилова
која се зове и Друга књига о царевима
1
Давид наређује да се доносилац круне Саулове погуби. Његова песма туговања због Саула и Јонатана.
1 А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана, 2 трећег дана, гле, дође један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се. 3 И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох. 4 А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан. 5 А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан? 6 А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему. 7 А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме. 8 А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам. 9 А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени. 10 И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом.
11 Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим. 12 И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача. 13 И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика. 14 Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег? 15 И дозва Давид једног између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре. 16 И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег.
17 Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим, 18 и изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:
19 Дико Израиљева!
На твојим висинама побијени су;
како падоше јунаци?
20 Не казујте у Гату,
и не разглашујте по улицама аскалонским,
да се не веселе кћери филистејске
и да не играју кћери необрезаних.
21 Горе гелвујске!
Не падала роса ни дажд на вас,
и не родило поље за принос,
јер је ту бачен штит са јунака,
штит Саулов,
као да није помазан уљем.
22 Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов,
нити је мач Саулов долазио натраг празан.
23 Саул и Јонатан,
мили и драги за живота,
ни у смрти се не раставише;
лакши од орлова беху.
24 Кћери Израиљеве!
Плачите за Саулом,
који вас је облачио у скерлет лепо,
и китио вас златним закладима по хаљинама вашим.
25 Како падоше јунаци у боју!
Јонатан како погибе на твојим висинама!
26 Жао ми је за тобом, брате Јонатане;
био си ми мио врло;
већа ми је била љубав твоја од љубави женске.
27 Како падоше јунаци,
и пропаде оружје убојито!