1 Од старешине Гају љубазном, ког ја љубим ва истину.

2 Љубазни! Молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро. 3 Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти у истини живиш. 4 Немам веће радости од ове да чујем моја деца у истини да ходе.

5 Љубазни! Верно радиш што чиниш браћи и гостима, 6 који посведочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом. 7 Јер имена Његовог ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца. 8 Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо помагачи истини.

9 Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас. 10 Зато, ако дођем, споменућу његова дела која твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтели да их примају, и изгони их из цркве.

11 Љубазни! Не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога. 12 Димитрију сведочише сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и знате да је сведочанство наше истинито.

13 Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем; 14 него се надам да ћу те скоро видети; и из уста говорити.

15 Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.