1 Савле пак беше пристао на његову смрт.

А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола. 2 А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим. 3 А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.

4 А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч. 5 А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа. 6 А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше: 7 Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише. 8 И би велика радост у граду оном.

9 А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико; 10 на ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја. 11 А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше. 12 Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене. 13 Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.

14 А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована. 15 Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог; 16 јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса. 17 Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог. 18 А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце 19 говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог. 20 А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце. 21 Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом. 22 Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог. 23 Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде. 24 А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте.

25 Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље.

26 А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је. 27 И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу, 28 па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију. 29 А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима. 30 А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш? 31 А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим. 32 А место из писма које читаше беше ово:

34 Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог? 35 А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово. 36 Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим? 37 А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји. 38 И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га. 39 А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се. 40 А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.