15
Мојсијева песма у хвалу. Горка се вода претвори у слатку.
1 Тада запева Мојсије и синови Израиљеви ову песму Господу, и рекоше овако:
Певаћу Господу, јер се славно прослави;
коња и коњика врже у море.
2 Сила је моја и песма моја Господ,
који ме избави;
Он је Бог мој,
и славићу Га;
Бога оца мог,
и узвишаваћу Га.
3 Господ је велик ратник;
име му је Господ.
4 Кола Фараонова и војску његову врже у море;
избране војводе његове утопише се у црвеном мору.
5 Бездани их покрише;
падоше у дубину као камен.
6 Десница Твоја, Господе, прослави се у сили;
десница Твоја, Господе, сатре непријатеља.
7 И мноштвом величанства свог оборио си оне који усташе на те;
пустио си гнев свој, и прождре их као сламу.
8 Од даха ноздрва Твојих сабра се вода;
стаде у гомилу вода која тече;
стинуше се вали усред мора.
9 Непријатељ рече: Тераћу, стигнућу,
делићу плен;
наситиће их се душа моја,
извући ћу мач свој, истребиће их рука моја.
10 Ти дуну ветром својим, и море их покри,
и утонуше као олово у дубокој води.
11 Ко је као Ти међу силнима. Господе?
Ко је као Ти славан у светости, страшан у хвали, и да чини чудеса?
12 Ти пружи десницу своју, и прождре их земља.
13 Водиш милошћу својом народ, који си искупио,
водиш крепошћу својом у стан светости своје.
14 Чуће народи, и задрхтаће;
мука ће спопасти оне који живе у земљи филистејској.
15 Тада ће се препасти старешине едомске,
јунаке моавске спопашће дрхат,
уплашиће се сви који живе у хананској.
16 Спопашће их страх и трепет;
од величине руке Твоје замукнуће као камен,
докле не прође народ Твој, Господе,
докле не прође народ који си задобио.
17 Одвешћеш их
и посадићеш их на гори наследства свог,
на месту које си себи за стан спремио, Господе,
у светињи, Господе,
коју су Твоје руке утврдиле.
18 Господ ће царовати довека.
19 Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовим и с коњицима његовим у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пређоше сувим посред мора. 20 И Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју; а за њом изиђоше све жене с бубњевима и свиралама. 21 И отпеваше им Марија:
Певајте Господу,
јер се славно прослави;
коња и коњика врже у море.
22 Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду. 23 Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера. 24 Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити? 25 И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка.
Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша. 26 И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, лекар твој.
27 И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде.