7
Јадиковање над поквареним Израиљем и објављивање заслужених казни.
1 Кад лечим Израиља,
тада се показује безакоње Јефремово
и злоћа самаријска;
јер чине лаж,
и лупеж улази,
и напољу удара чета.
2 И не говоре у срцу свом
да ја памтим свако безакоње њихово;
сада стоје око њих дела њихова,
преда мном су.
3 Неваљалством својим веселе цара
и лажима својим кнезове.
4 Сви чине прељубу;
као пећ су коју ужари хлебар,
који престане стражити кад замеси тесто па докле ускисне.
5 На дан цара нашег разболеше се кнезови од меха вина,
и он пружи руку своју подсмевачима.
6 Јер на заседе своје управљају срце своје,
које је као пећ;
хлебар њихов спава целу ноћ,
ујутру гори као пламен огњени.
7 Сви су као пећ угрејани
и прождиру своје судије;
сви цареви њихови падају,
ниједан између њих не виче к мени.
8 Јефрем се помешао с народима;
Јефрем је погача непреврнута.
9 Иностранци једу му силу,
а он не зна;
седе косе попадају га,
а он не зна.
10 И поноситост Израиљева сведочи му у очи,
али се не враћају ка Господу Богу свом
нити Га траже уза све то.
11 И Јефрем је као голуб,
луд, безуман;
зову Мисир,
иду у Асирску.
12 Кад отиду,
разапећу на њих мрежу своју,
као птице небеске свући ћу их,
караћу их како је казивано у збору њиховом.
13 Тешко њима,
јер зађоше од мене;
погибао ће им бити,
јер ме изневерише;
ја их искупих,
а они говорише на ме лаж.
14 Нити ме призиваше из срца свог,
него ридаше на одрима својим;
жита и вина ради скупљајући се
одступају од мене.
15 Кад их карах,
укрепих им мишице;
али они мислише зло на ме.
16 Враћају се, али не ка Вишњем,
посташе као лук лажљив;
кнезови ће њихови попадати од мача
с обести језика свог;
то ће им бити подсмех у земљи мисирској.