11
Усрдно Божије сажаљевање.
1 Кад Израиљ беше дете, љубих га,
и из Мисира дозвах сина свог.
2 Колико их зваше,
толико они одлазише од њих;
приносише жртве Валима,
кадише ликовима.
3 Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке,
али не познаше да сам их ја лечио.
4 Вукох их узицама човечијим,
ужима љубавним;
и бих им као они који им скидају јарам с чељусти,
и давах им храну.
5 Неће се вратити у земљу мисирску,
него ће му Асирац бити цар,
јер се не хтеше обратити.
6 И мач ће стајати у градовима његовим,
и потрће преворнице његове
и прождрети за намере њихове.
7 Народ је мој прионуо за отпад од мене;
зову га ка Вишњем,
али се ниједан не подиже.
8 Како да те дам, Јефреме?
Да те предам, Израиљу?
Како да учиним од тебе као од Адаме?
Да те обратим да будеш као Севојим?
Устрептало је срце моје у мени,
усколебала се утроба моја од жалости.
9 Нећу извршити љутог гнева свог,
нећу опет затрти Јефрема;
јер сам ја Бог а не човек,
Светац усред тебе;
нећу доћи на град.
10 Ићи ће они за Господом;
Он ће рикати као лав;
кад рикне,
са страхом ће дотрчати синови с мора;
11 Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица,
и као голуб из земље асирске;
и населићу их у кућама њиховим,
говори Господ.