2
Из Сиона долази спас и мир свим народима; али ће се најпре судити Израиљу који се клања идолима.
1 Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.
2 Биће у потоња времена гора дома Господњег
утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова,
и стицаће се к њој сви народи.
3 И ићи ће многи народи говорећи:
Ходите да идемо на гору Господњу,
у дом Бога Јаковљевог,
и учиће нас својим путевима,
и ходићемо стазама Његовим.
Јер ће из Сиона изаћи закон,
и реч Господња из Јерусалима.
4 И судиће међу народима,
и караће многе народе,
те ће расковати мачеве своје на раонике,
и копља своја на српове,
неће дизати мача народ на народ,
нити ће се више учити боју.
5 Доме Јаковљев,
ходи да идемо по светлости Господњој.
6 Али си оставио свој народ, дом Јаковљев,
јер су пуни зала источних
и гатају као Филистеји,
и мили су им синови туђински.
7 И земља је њихова пуна сребра и злата,
и благу њиховом нема краја;
земља је њихова пуна коња,
и колима њиховим нема краја.
8 Пуна је земља њихова идола;
делу руку својих клањају се,
што начинише прсти њихови.
9 И клањају се прости људи, и савијају се главни људи;
немој им опростити.
10 Уђи у стену, и сакриј се у прах
од страха Господњег и од славе величанства Његовог.
11 Поносите очи човечје понизиће се,
и висина људска угнуће се,
а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
12 Јер ће доћи дан Господа над војскама
на све охоле и поносите
и на сваког који се подиже,
те ће бити понижени,
13 И на све кедре ливанске
велике и високе
и на све храстове васанске,
14 И на све горе високе
и на све хумове издигнуте,
15 И на сваку кулу високу
и на сваки зид тврди,
16 И на све лађе тарсиске
и на све ликове миле.
17 Тада ће се поноситост људска угнути
и висина се људска понизити,
и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
18 И идола ће нестати сасвим.
19 И људи ће ићи у пећине камене
и у рупе земаљске
од страха Господњег
и од славе величанства Његовог,
кад устане да потре земљу.
20 Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне,
које начини себи да им се клања,
кртицама и слепим мишевима,
21 Улазећи у раселине камене
и у пећине камене
од страха Господњег
и од славе величанства Његовог,
кад устане да потре земљу.
22 Прођите се човека, коме је дах у носу;
јер шта вреди?