1 И рече ми Господ: Узми књигу велику и напиши у њој писмом човечјим: Брз на плен, хитар на грабеж. 2 И узех верне сведоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијиног.

3 Потом приступих к пророчици, и она затрудне и роди сина. А Господ ми рече: Надени му име: Брз на плен, хитар на грабеж. 4 Јер пре него дете научи викати: Оче мој и мајко моја, однеће се благо дамаштанско и плен самаријски пред царем асирским.

5 И још ми рече Господ говорећи: 6 Што овај народ не мари за воду силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијином, 7 зато, ево, Господ ће навести на њих воду из реке силну и велику, цара асирског и сву славу његову, те ће изаћи из свих потока својих, и тећи ће поврх свих брегова својих, 8 и навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!

11 Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овог народа, говорећи: 12 Не говорите „Буна” кад год овај народ каже „Буна”, и не бојте се чега се он боји, и не плашите се. 13 Господа над војскама светите; и Он нека вам је страх и бојазан. 14 И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевим, замка и мрежа становницима јерусалимским. 15 И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.

16 Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима. 17 Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљевог, и уздаћу се у Њ. 18 Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону. 19 И ако вам кажу: Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају, реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих? 20 Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре. 21 И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе. 22 А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.