14
Ослобођење Израиља и победна песма због погибли цара вавилонског. Пропаст Асираца и Филистеја.
1 Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и наместиће их у земљи њиховој, и прилепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљевом. 2 Јер ће их узети народи и одвести на место њихово, и наследиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их беху заробили, и биће господари својим насилницима.
3 И кад те смири Господ од труда твог и муке и од љутог ропства у коме си робовао, 4 тада ћеш изводити ову причу о цару вавилонском и рећи ћеш:
Како неста настојника,
неста данка?
5 Сломи Господ штап безбожницима,
палицу владаоцима,
6 Која је љуто била народе без престанка,
и гневно владала над народима,
и гонила немилице.
7 Сва земља почива и мирна је;
певају гласно.
8 Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи:
Откако си пао, не долази нико да нас сече.
9 Пакао доле усколеба се тебе ради
да те сретне кад дођеш,
пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске,
диже с престола њихових све цареве народне.
10 Сви ће проговорити и рећи теби:
И ти ли си изнемогао као ми?
Изједначио се с нама?
11 Спусти се у пакао понос твој,
звека псалтира твојих;
прострти су пода те мољци,
а црви су ти покривач.
12 Како паде с неба,
звездо данице, кћери зорина?
Како се обори на земљу
који си газио народе?
13 А говорио си у срцу свом:
Изаћи ћу на небо,
више звезда Божјих подигнућу престо свој,
и сешћу на гори зборној на страни северној;
14 Изаћи ћу у висине над облаке,
изједначићу се с Вишњим.
15 А ти се у пакао сврже,
у дубину гробну.
16 Који те виде погледаће на те,
и гледаће те говорећи:
То ли је онај који је тресао земљу,
који је дрмао царства,
17 Који је васиљену обраћао у пустињу,
и градове њене раскопавао?
Робље своје није отпуштао кући?
18 Сви цареви народни,
свиколики, леже славно,
сваки у својој кући.
19 А ти се избаци из гроба свог,
као гадна грана,
као хаљина побијених,
мачем пободених,
који силазе у јаму камену,
као погажен стрв.
20 Нећеш се здружити с њима погребом,
јер си земљу своју затро,
народ си свој убио;
неће се спомињати семе зликовачко док је века.
21 Приправите покољ синовима његовим
за безакоње отаца њихових
да се не подигну
и не наследе земљу
и не напуне васиљену градовима.
22 Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ. 23 И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама.
24 Закле се Господ над војскама говорећи:
Доиста, биће како сам смислио,
и како сам наумио извршиће се.
25 Потрћу Асирца у земљи својој,
на горама својим изгазићу га;
тада ће се скинути с њих јарам његов,
и бреме његово с плећа њихових скинуће се.
26 То је намишљено свој земљи,
и то је рука подигнута на све народе.
27 Јер је Господ над војскама наумио,
ко ће разбити?
И Његову руку подигнуту
ко ће одвратити?
28 Године које умре цар Ахаз би објављено ово бреме:
29 Немој се радовати, земљо филистејска сваколика,
што се сломи прут оног који те је био;
јер ће из корена змијског никнути змија василинска,
и плод ће му бити змај огњени крилати.
30 И првенци сиромашки нахраниће се,
и убоги ће почивати без страха;
а твој ћу корен уморити глађу,
и остатак твој он ће побити.
31 Ридајте, врата;
вичи, граде;
растопила си се, сва земљо филистејска,
јер са севера иде дим
и нико се неће осамити у зборовима његовим.
32 И шта ће се одговорити посланицима народним?
Да је Господ основао Сион
и да ће у њ утецати невољници народа Његовог.