17
Прорицање о пропасти Дамаска и Израиља.
1 Бреме Дамаску.
Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град,
него ће бити гомила развалина.
2 Градови ароирски биће остављени,
биће за стада, те ће у њима почивати,
и нико их неће плашити.
3 Нестаће градова Јефремових
и царства у Дамаску и остатку сирском,
биће као слава синова Израиљевих,
вели Господ над војскама.
4 И у тај ће дан истанчати слава Јаковљева,
и дебело тело његово омршаће.
5 Јер ће бити као кад жетелац сабира жито и руком жање класје,
и биће као кад се купи класје у долини рафајској.
6 Али ће се оставити у њој пабирци
као кад се отресе маслина,
па две три остану у врху,
и четири пет на родним гранама,
вели Господ Бог Израиљев.
7 У то ће време човек погледати на Творца свог, и очи његове гледаће на Свеца Израиљевог; 8 а неће погледати на олтаре, дело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане.
9 У то ће време тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевих, и биће пустош.
10 Јер си заборавио Бога спасења свог,
и ниси се сећао Стене силе своје;
зато сади красне садове
и лозу страну пресађуј;
11 Дању ради да узрасте шта посадиш,
и јутром гледај да ти семе никне;
али кад дође до брања разграбиће се,
и остаће ти љута жалост.
12 Тешко мноштву великих народа,
што буче као што буче мора,
и узаврелим народима,
којих стоји врева као силних вода;
13 Врева стоји народа као великих вода;
али ће повикати на њих,
и они ће побећи далеко,
и биће гоњени као плева по брдима од ветра
и као прах од вихора.
14 Увече ето страха,
и пре него сване нема никога.
То је део оних који нас газе,
и наследство оних који отимају од нас.