21
Прорицање о пропасти Вавилона, Думе (Едома) и Арапске.
1 Бреме пустињи на мору.
Као вихори који пролазе на југ,
тако ће доћи из пустиње,
из земље страшне.
2 Љута утвара јави ми се.
Неверник неверу чини,
пустошник пустоши;
ходи, Еламе; опколи, Мидијо!
Свему уздисању учинићу крај.
3 Зато су бедра моја пуна бола;
муке ме обузеше
као кад се мучи породиља;
згурих се чујући,
препадох се видећи.
4 Срце ми се смете,
гроза ме подузе;
ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
5 Постави сто,
стражар нека стражи;
једи, пиј;
устајте кнезови, мажите штитове.
6 Јер овако ми рече Господ:
Иди, постави стражара да ти јави шта види.
7 И виде кола, и два реда коњика;
кола с магарцима и кола с камилама;
и пажаше добро великом пажњом.
8 И повика као лав:
Господару, ја стојим једнако на стражи дању,
и стојим на стражи по сву ноћ.
9 И ево дођоше на колима људи,
у два реда коњици.
Тада повика и рече:
Паде, паде Вавилон,
и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.
10 Вршају мој, и пшенице гумна мог!
Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог,
јавих вам.
11 Бреме Думи.
Виче к мени неко са Сира:
Стражару! Шта би ноћас?
Стражару! Шта би ноћас?
12 Стражар рече:
Доћи ће јутро, али и ноћ;
ако ћете тражити, тражите,
вратите се, дођите.
13 Бреме арапској.
По шумама у арапској ноћиваћете,
путници дедански!
14 Изнесите воде пред жедне,
који живите у земљи Теми,
сретните с хлебом бегунца.
15 Јер ће бежати од мача, од мача голог,
од лука запетог
и од жестоког боја.
16 Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске. 17 И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.