38
Језекија се разбољева, оздравља и хвали Бога.
1 У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив. 2 А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу, 3 и рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома.
4 Тада дође реч Господња Исаији говорећи: 5 Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година. 6 И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град.
7 И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао. 8 Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло.
9 Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје:
10 Ја рекох, кад се пресекоше дани моји:
Идем к вратима гробним,
узе ми се остатак година мојих.
11 Рекох:
Нећу видети Господа Господа у земљи живих,
нећу више видети човека међу онима који станују на свету.
12 Век мој прође
и пренесе се од мене као шатор пастирски;
пресекох живот свој као ткач,
одсећи ће ме од оснутка;
од јутра до вечера учинићеш ми крај.
13 Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје;
од јутра до вечера учинићеш ми крај.
14 Пиштах као ждрал и као ластавица,
уках као голубица,
очи ми ишчилеше гледајући горе:
Господе, у невољи сам, олакшај ми.
15 Шта да кажем?
Он ми каза, и учини.
Проживећу све године своје по јаду душе своје.
16 Господе, о том се живи
и у том је свему живот духа мог,
исцелио си ме и сачувао у животу.
17 Ево, на мир дође ми љут јад;
али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли,
јер си бацио за леђа своја све грехе моје.
18 Јер неће гроб Тебе славити,
неће Те смрт хвалити,
и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини.
19 Живи, живи, они ће Те славити као ја данас:
отац ће синовима јављати истину Твоју.
20 Господ ме спасе,
зато ћемо певати песме моје
у дому Господњем док смо год живи.
21 А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити. 22 И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?