41
Бог позива свог слугу да теши сиромахе и да посрами идолопоклонике.
1 Умукните преда мном, острва;
и народи нека се поткрепе,
нека приступе, и тада нека кажу:
Хајдемо да се судимо.
2 Ко је подигао правду с истока?
Ко је дозвао да иде за њим устопце?
Ко јој је покорио народе
и дао јој власт над царевима
и учинио те су као прах мачу њеном
и као развејана плева луку њеном?
3 Погна их, прође мирно путем,
којим не беше ходао ногама својим.
4 Ко је урадио и учинио то?
И зове нараштаје од искона?
Ја, Господ,
први и последњи, ја исти.
5 Видеше острва и уплашише се,
крајеви земаљски задрхташе,
приближише се и дођоше.
6 Један другом помагаше,
и брату свом говораше: Буди храбар.
7 Дрводеља храбраше златара:
који клепље храбраше оног који кује на наковњу,
говорећи: Добро је за спајање.
И притврђиваше клинцима да се не помиче.
8 Али ти, Израиљу, слуго мој;
Јакове, кога изабрах,
семе Аврама пријатеља мог;
9 Ти, кога узех с крајева земаљских,
и између изабраних њених дозвах те,
и рекох ти: Ти си мој слуга,
ја те изабрах, и не одбацих тебе;
10 Не бој се, јер сам ја с тобом;
не плаши се, јер сам ја Бог твој;
укрепићу те и помоћи ћу ти,
и подупрећу те десницом правде своје.
11 Гле, постидеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе;
биће као ништа и изгинуће противници твоји.
12 Потражићеш супарнике своје,
али их нећеш наћи, биће као ништа,
и који војују на те, нестаће их.
13 Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу,
и кажем ти: Не бој се, ја ћу ти помагати.
14 Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев,
ја ћу ти помагати,
говори Господ и Избавитељ твој, Светац Израиљев.
15 Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима:
врећи ћеш горе и сатрћеш их,
и брда ћеш обратити у плеву.
16 Вијаћеш их, и ветар ће их однети
и вихор ће их расути,
а ти ћеш се веселити у Господу
и хвалићеш се Свецем Израиљевим.
17 Сиромахе и убоге,
који траже воде а ње нема,
којима се језик осушио од жеђи,
њих ћу услишити ја Господ,
ја Бог Израиљев нећу их оставити.
18 Отворићу реке на висовима,
и изворе усред долина,
пустињу ћу обратити у језеро водено,
и суву земљу у изворе водене.
19 Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину;
посадићу у пустој земљи јелу, брест и шимшир,
20 Да виде и познају и да промисле и разумеју
да је то урадила рука Господња,
и Светац Израиљев да је то створио.
21 Изнесите парбу своју, вели Господ,
покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев.
22 Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити;
објавите нам шта је прво било,
да промислимо и познамо шта ће бити иза тога;
или кажите нам шта ће бити унапредак.
23 Кажите шта ће бити после,
и познаћемо да сте богови;
или учините шта добро или зло,
и дивићемо се и гледати сви.
24 Гле, ви нисте ништа, и дело ваше није ништа;
који вас избира, гад је.
25 Подигох једног са севера, и доћи ће;
од истока сунчаног призваће име моје,
ступаће по главарима као по калу
и као што лончар гази блато.
26 Ко је објавио од искона, да бисмо знали,
или од старина, да бисмо рекли: Истина је?
Али нема никога да би објавио,
нити има кога да је напред казао,
нити има кога да би чуо речи ваше.
27 Ја први Сиону кажем: Ето, ето тога.
У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласове.
28 Јер погледам, али нема никога,
нема међу њима ниједнога ко би саветовао;
питам их, али не одговарају ни речи.
29 Гле, сви су таштина, ништа су дела њихова;
ливени су ликови њихови ветар и ништавило.