47
Пропаст обесног и празноверног Вавилона.
1 Сиђи и седи у прах, девојко,
кћери вавилонска;
седи на земљу, нема престола,
кћери халдејска;
јер се нећеш више звати нежна и љупка.
2 Узми жрвње, и мељи брашно,
откриј косу своју,
изуј се, загали ноге,
иди преко река.
3 Откриће се голотиња твоја,
и видеће се срамота твоја;
осветићу се,
и нико ми неће сметати.
4 Име је Избавитељу нашем Господ над војскама,
Светац Израиљев.
5 Седи ћутећи, и уђи у таму, кћери халдејска;
јер се нећеш више звати госпођа царствима.
6 Разгневих се на народ свој,
оскврних наследство своје
и предадох га теби у руке;
а ти им не показа милост;
на старце си метала претешки јарам свој;
7 И говорила си:
Довека ћу бити госпођа;
али никад ниси то узимала на ум,
нити си помишљала шта ће бити на послетку.
8 Сада дакле чуј ово,
која живиш у сластима
и без бриге седиш
и говориш у срцу свом:
Ја сам, и нема друге осим мене,
нећу бити удовица нити ћу осиротети.
9 То ће ти обоје доћи уједанпут, у исти дан,
да осиротиш и обудовиш,
доћи ће ти потпуно,
ради мноштва чини твојих
и ради велике силе чарања твог.
10 Јер си се поуздала у злоћу своју говорећи:
Нико ме не види.
Мудрост твоја и знање твоје преварише те,
те си говорила у срцу свом:
Ја сам, и осим мене нема друге.
11 Зато ће доћи на те зло,
а нећеш знати одакле излази,
и попашће те невоља,
да је нећеш моћи одбити,
и доћи ће на те уједанпут погибао,
за коју нећеш знати.
12 Стани сада с врачањем својим
и с мноштвом чини својих,
око којих си се трудила од младости своје,
не би ли се помогла,
не би ли се окрепила.
13 Уморила си се од мноштва намера својих;
нека стану сада звездари,
који гледају звезде,
који проричу сваког месеца,
и нека те сачувају од оног што ће доћи на те.
14 Гле, они су као плева,
огањ ће их спалити,
ни сами себе неће избавити из пламена;
неће остати угља да се ко огреје,
ни огња да би се поседело код њега.
15 Такви ће бити они с којима си се трудила
и с којима си трговала од младости своје,
разбећи ће се сваки на своју страну;
неће бити никога да те избави.