51
Праведни се враћају и настаје радост у Сиону.
1 Послушајте ме који идете за правдом,
који тражите Господа;
погледајте стену из које сте исечени,
и дубоку јаму из које сте ископани;
2 Погледајте Аврама, оца свог,
и Сару, која вас је родила,
како га инокосног позвах
и благослових га и умножих га.
3 Јер ће Господ утешити Сион,
утешиће све развалине његове,
и пустињу његову учиниће да буде као Едем
и пустош његова као врт Господњи,
радост ће се и весеље налазити у њему,
захваљивање и певање.
4 Послушај ме, народе мој,
и чуј ме, роде мој;
јер ће закон од мене изаћи
и суд свој поставићу да буде видело народима.
5 Близу је правда моја,
изаћи ће спасење моје,
и мишице ће моје судити народима;
мене ће острва чекати
и у моју ће се мишицу уздати.
6 Подигните к небу очи своје
и погледајте доле на земљу;
јер ће небеса ишчезнути као дим
и земља ће као хаљина оветшати,
и који на њој живе помреће такође;
а спасење ће моје остати довека,
а правде моје неће нестати.
7 Послушајте ме који знате правду,
народе, коме је у срцу закон мој.
Не бојте се ружења људског
и од хуљења њиховог не плашите се.
8 Јер ће их мољац изјести као хаљину,
и као вуну изјешће их црв;
а правда моја остаје довека
и спасење моје од колена на колено.
9 Пробуди се, пробуди се,
обуци се у силу, мишицо Господња;
пробуди се као у старо време,
за нараштаја прошлих;
ниси ли ти исекла Раву и ранила змаја?
10 Ниси ли ти исушила море,
воду бездана великог,
од дубине морске начинила пут
да прођу избављени?
11 Тако они које искупи Господ
нека се врате и дођу у Сион певајући,
и весеље вечно нека буде над главом њиховом;
радост и весеље нека задобију,
а жалост и уздисање нека бежи.
12 Ја, ја сам утешитељ ваш;
ко си ти да се бојиш човека смртног
и сина човечјег, који је као трава?
13 И заборавио си Бога Творца свог,
који је разапео небеса и основао земљу?
И једнако се бојиш сваки дан
гнева оног који те притешњује кад се спрема да затире?
А где је гнев оног који притешњује?
14 Брзо ће се опростити сужањ,
неће умрети у јами,
нити ће бити без хлеба.
15 Јер сам ја Господ Бог твој,
који раскидам море,
да валови његови буче;
Господ над војскама име ми је.
16 Ја ти метнух у уста речи своје
и сеном руке своје заклоних те,
да утврдим небеса и оснујем земљу,
и кажем Сиону: Ти си мој народ.
17 Пробуди се, пробуди се,
устани, Јерусалиме!
Који си пио из руке Господње чашу гнева Његовог,
пио си, и талог из страшне чаше испио си.
18 Од свих синова које је родио
ниједан га није водио,
и од свих синова које је отхранио
ниједан га није прихватио за руку.
19 Ово те двоје задеси;
ко те пожали?
Пустош и расап, и глад и мач;
ко ће те утешити?
20 Синови твоји обамрли леже по крајевима свих улица
као биво у мрежи
пуни гнева Господњег,
и карања Бога твог.
21 Зато чуј ово, невољни,
и пијани, не од вина.
22 Овако вели Господ твој,
Господ и Бог твој, који брани свој народ:
Ево узимам из твоје руке чашу страшну,
талог у чаши гнева свог;
нећеш више пити.
23 Него ћу је дати у руке онима који те муче,
који говорише души твојој:
Сагни се да пређемо,
и ти си им подметао леђа своја да буду као земља
и као улица онима који прелазе.