53
Патња и слава слуге Божијег.
1 Ко верова проповедању нашем,
и мишица Господња коме се откри?
2 Јер изниче пред Њим као шибљика,
и као корен из суве земље;
не би обличја ни лепоте у Њега;
и видесмо Га, и не беше ништа на очима,
чега ради бисмо Га пожелели.
3 Презрен беше и одбачен између људи,
болник и вичан болестима,
и као један од кога свак заклања лице,
презрен да Га низашта не узимасмо.
4 А Он болести наше носи
и немоћи наше узе на се,
а ми мишљасмо да је рањен,
да Га Бог бије и мучи.
5 Али Он би рањен за наше преступе,
избијен за наша безакоња;
кар беше на Њему нашег мира ради,
и раном Његовом ми се исцелисмо.
6 Сви ми као овце зађосмо,
сваки нас се окрену својим путем,
и Господ пусти на Њ безакоње свих нас.
7 Мучен би и злостављен,
али не отвори уста својих;
као јагње на заклање вођен би
и као овца нема пред оним који је стриже
не отвори уста својих.
8 Од тескобе и од суда узе се,
а род Његов ко ће исказати?
Јер се истрже из земље живих
и за преступе народа мог би рањен.
9 Одредише Му гроб са злочинцима,
али на смрти би с богатим,
јер не учини неправду,
нити се нађе превара у устима Његовим.
10 Али Господу би воља да Га бије,
и даде Га на муке;
кад положи душу своју у принос за грех,
видеће натражје, продужиће дане,
и шта је Господу угодно
напредоваће Његовом руком.
11 Видеће труд душе своје
и наситиће се;
праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем,
и сам ће носити безакоња њихова.
12 Зато ћу Му дати део за многе,
и са силнима ће делити плен,
јер је дао душу своју на смрт,
и би метнут међу злочинце,
и сам носи грехе многих,
и за злочинце се моли.