1 Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге,

свима дванаест колена расејаним по свету

поздравље.

2 Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти, 3 знајући да кушање ваше вере гради трпљење; 4 а трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.

5 Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се; 6 али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу. 7 Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога. 8 Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.

9 А понижени брат нека се хвали висином својом; 10 а богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни. 11 Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.

12 Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе. 13 Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога; 14 него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами. 15 Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.

16 Не варајте се, љубазна браћо моја! 17 Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака; 18 јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.

19 Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се. 20 Јер срдња човечија не чини правде Божије. 21 Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.

22 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе. 23 Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу; 24 јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше. 25 Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.

26 Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик свој, него вара срце своје, његова је вера узалуд. 27 Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.