6
На народ поуздан долазе страшни непријатељи.
1 Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови,
и у Текуји затрубите у трубу,
и подигните знак огњен над Вет-Акеремом,
јер се види зло од севера и велика погибао.
2 Учиних кћер сионску да је као лепа и нежна девојка.
3 К њој ће доћи пастири са стадима својим,
разапеће око ње шаторе,
сваки ће опасти своје место.
4 Спремите рат на њу,
устаните да ударимо у подне.
Тешко нама,
јер дан наже, и сенке вечерње одуљаше.
5 Устаните да ударимо обноћ
и развалимо дворове њене.
6 Јер овако говори Господ над војскама:
Сеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму;
то је град који треба походити;
колики је год, насиље је у њему.
7 Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју;
насиље и отимање чује се у њему,
преда мном су једнако болови и ране.
8 Поправи се, Јерусалиме,
да се не отргне душа моја од тебе,
да те не обратим у пустињу,
у земљу где се не живи.
9 Овако говори Господ над војскама:
Остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза.
Турај руку своју као берач у котарице.
10 Коме ћу говорити и сведочити да чују?
Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути;
гле, реч је Господња њима подсмех, није им мила.
11 За то сам пун гнева Господњег;
изнемогох устежући га;
просућу га на децу по улицама и на сабране младиће,
и човек и жена ухватиће се, и стари и временити.
12 И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене,
кад махнем руком својом на становнике ове земље,
вели Господ.
13 Јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство,
и пророк и свештеник, сви су варалице.
14 И лече ране кћери народа мог овлаш,
говорећи: Мир, мир;
а мира нема.
15 Еда ли се постидеше што чинише гад?
Нити се постидеше нити знају за стид;
за то ће попадати међу онима који падају;
кад их походим, попадаће,
вели Господ.
16 Господ рече овако:
Станите на путевима и погледајте,
и питајте за старе стазе, који је пут добар,
па идите по њему, и наћи ћете мир души својој.
А они рекоше: Нећемо да идемо.
17 И поставих вам стражаре говорећи:
Пазите на глас трубни.
А они рекоше: Нећемо да пазимо.
18 Зато чујте, народи, и познај, зборе,
шта је међу њима.
19 Чуј, земљо!
Ево ја ћу пустити зло на овај народ,
плод мисли њихових,
јер не пазе на моје речи,
и одбацише закон мој.
20 Шта ће ми тамјан, што долази из Саве,
и добри цимет из далеке земље?
Жртве ваше паљенице нису ми угодне,
нити су ми приноси ваши мили.
21 Зато овако говори Господ:
Ево ја ћу метнути овом народу сметње,
о које ће се спотаћи и очеви и синови, сусед и пријатељ му,
и погинуће.
22 Овако говори Господ:
Ево народ ће доћи из земље северне,
и велик ће народ устати од крајева земаљских.
23 Лук и копље носиће,
жестоки ће бити и немилостиви,
глас ће им бучати као море,
и јахаће на коњима,
спремни као јунаци да се бију с тобом,
кћери сионска.
24 Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке,
туга ће нас спопасти и болови као породиљу.
25 Не излазите у поље, и путем не идите,
јер је мач непријатељев и страх унаоколо.
26 Кћери народа мог,
припаши кострет и ваљај се у пепелу,
жали као за сином јединцем и ридај горко,
јер ће брзо доћи на нас затирач.
27 Поставих те да си стражара и град народу мом
да дознајеш и извиђаш пут њихов.
28 Сви су одметници над одметницима, иду те опадају,
бронза су и гвожђе, сви су покварени.
29 Изгореше мехови,
огањ сажеже олово,
узалуд се претапа,
јер се зла не могу одлучити.
30 Они ће се звати сребро лажно,
јер их Господ одбаци.