10
Идоле и идолопоклонике живи ће Бог упропастити, а свој ће народ казнити с мером.
1 Слушајте реч коју вам говори Господ, доме Израиљев. 2 Овако вели Господ:
Не учите се путу којим иду народи,
и од знака небеских не плашите се,
јер се од њих плаше народи.
3 Јер су уредбе у народа таштина,
јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром;
4 Сребром и златом украшују га,
клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;
5 Стоје право као палме, не говоре;
треба их носити, јер не могу ићи;
не бој их се,
јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.
6 Нико није као Ти, Господе;
велик си и велико је име Твоје у сили.
7 Ко се не би Тебе бојао, царе над народима!
Јер Теби то припада;
јер међу свим мудрацима у народа и у свим царствима њиховим
нема таквог какав си Ти.
8 Него су сви луди и безумни,
дрво је наука о таштини.
9 Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза,
дело уметничко и руку златарских,
одело им је од порфире и скерлета,
све је дело уметничко.
10 А Господ је прави Бог,
Бог живи и цар вечни,
од Његове срдње тресе се земља,
и гнев Његов не могу поднети народи.
11 Овако им реците: Богови, који нису начинили небо ни земљу, нестаће са земље и испод неба.
12 Он је начинио земљу силом својом,
утврдио васиљену мудрошћу својом,
и разумом својим разастро небеса;
13 Он кад пусти глас свој,
буче воде на небесима,
подиже пару с крајева земаљских,
пушта муње с даждем,
и изводи ветар из стаја његових.
14 Сваки човек поста безуман од знања,
сваки се златар осрамоти ликом резаним,
јер су лаж ливени ликови његови,
и нема духа у њима.
15 Таштина су, дело преварно;
кад их походим, погинуће.
16 Није такав део Јаковљев,
јер је Творац свему,
и Израиљ Му је наследство,
име Му је Господ над војскама.
17 Покупи из земље трг свој
ти, која седиш у граду.
18 Јер овако вели Господ:
Гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље,
и притеснићу их да осете.
19 Тешко мени од муке моје, рећи ће;
љута је рана моја;
а ја рекох:
То је бол, треба да га подносим.
20 Мој је шатор опустошен
и сва ужа моја покидана,
синови моји отидоше од мене
и нема их,
нема више никога да разапне шатор мој
и дигне завесе моје.
21 Јер пастири посташе безумни
и Господа не тражише;
зато не бише срећни,
и све се стадо њихово распрша.
22 Гле, иде глас и врева велика из северне земље
да обрати градове Јудине у пустош,
у стан змајевски.
23 Знам, Господе, да пут човечји није у његовој власти
нити је човеку који ходи у власти да управља корацима својим.
24 Карај ме, Господе, али с мером,
не у гневу свом, да ме не би затро.
25 Излиј гнев свој на народе који Те не познају,
и на племена која не призивају име Твоје,
јер прождреше Јакова, прождреше га да га нема,
и насеље његово опустеше.