15
Пропаст је народа неизбежна, али ће остатак наћи милост. Особита утешна реч за Јеремију.
1 И рече ми Господ: Да стане Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја обратила к том народу; отерај их испред мене, и нека одлазе. 2 И ако ти кажу: Куда ћемо ићи? Тада им реци: Овако вели Господ:
ко је за смрт, на смрт;
ко је за мач, под мач;
ко за глад, на глад;
ко за ропство, у ропство.
3 И пустићу на њих четворо, говори Господ: Мач, да их убија, и псе, да их развлаче, и птице небеске и звери земаљске, да их једу и истребе. 4 И даћу их да се потуцају по свим царствима земаљским ради Манасије сина Језекијиног цара Јудиног за оно што је учинио у Јерусалиму.
5 Јер ко би се смиловао на тебе, Јерусалиме?
Ко ли би те пожалио?
Ко ли би дошао да запита како ти је?
6 Ти си ме оставио, говори Господ,
отишао си натраг;
зато ћу махнути руком својом на те и погубићу те;
досади ми жалити.
7 Зато ћу их извијати вијачом на вратима земаљским,
учинићу их сиротима,
потрћу народ свој,
јер се не враћају с путева својих.
8 Више ће ми бити удовица његових него песка морског,
довешћу им на мајке момачке затираче у подне,
и пустићу изненада на њих сметњу и страхоту.
9 Изнемоћи ће која је родила седморо
и испустиће душу,
сунце ће јој заћи још за дана,
срамиће се и стидеће се,
а остатак ћу њихов дати под мач
пред непријатељима њиховим,
говори Господ.
10 Тешко мени, мајко моја, што си ме родила да се са мном препире и да се са мном свађа сва земља; не давах у зајам нити ми даваше у зајам, и опет ме сви проклињу. 11 Господ рече: Доиста, остатку ће твом бити добро, и бранићу те од непријатеља, кад будеш у невољи и у тескоби. 12 Еда ли ће гвожђе сломити гвожђе северно и бронзу?
13 Имање твоје и благо твоје даћу да се разграби без цене по свим међама твојим, и то за све грехе твоје. 14 И одвешћу те с непријатељима твојим у земљу које не познајеш, јер се распалио огањ од гнева мог, и гореће над вама.
15 Ти знаш, Господе,
опомени ме се и походи ме
и освети ме од оних који ме гоне;
немој ме зграбити докле се устежеш од гнева;
знај да подносим руг тебе ради.
16 Кад се нађоше речи Твоје, поједох их,
и реч Твоја би ми радост и весеље срцу мом,
јер је име Твоје призвано на ме,
Господе Боже над војскама.
17 Не седим у већу подсмевачком
нити се с њима веселим;
седим сам ради руке Твоје,
јер си ме напунио срдње.
18 Зашто бол мој једнако траје?
И зашто је рана моја смртна,
те неће да се исцели?
Хоћеш ли ми бити као варалица,
као вода непостојана?
19 Зато овако вели Господ:
Ако се обратиш,
ја ћу те опет поставити да стојиш преда мном,
ако одвојиш што је драгоцено од рђавог,
бићеш као уста моја;
они нека се обрате к теби,
а ти се не обраћај к њима.
20 И учинићу да будеш том народу као јак зид бронзани,
и удараће на те, али те неће надвладати;
јер сам ја с тобом да те чувам и избављам,
говори Господ.
21 И избавићу те из руку злих људи,
и искупићу те из руку насилничких.