17
Казна због идолопоклонства, уздања у људе и преваре. Позив на празновање суботе.
Грех је Јудин записан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта, урезан је на плочи срца њиховог и на роговима олтара ваших, да се синови њихови сећају олтара њихових и лугова њихових под зеленим дрветима, на високим хумовима. Горо с пољем, даћу имање твоје, све благо твоје даћу да се разграби, висине твоје, за грех по свим међама твојим. И ти ћеш и који су с тобом оставити наследство своје, које сам ти дао, и учинићу да служиш непријатељима својим у земљи које не познајеш; јер сте распалили огањ гнева мог, који ће горети до века.
 
Овако вели Господ:
Да је проклет човек који се узда у човека
и који ставља тело себи за мишицу,
а од Господа одступа срце његово.
Јер ће бити као врес у пустињи,
који не осећа кад дође добро,
него стоји у пустињи,
на сувим местима у земљи сланој и у којој се не живи.
 
Благо човеку који се узда у Господа
и коме је Господ узданица.
Јер ће бити као дрво усађено крај воде
и које низ поток пушта жиле своје,
које не осећа кад дође припека, него му се лист зелени,
и сушне године не брине се и не престаје рађати род.
 
Срце је преварно више свега и опако:
ко ће га познати?
10 Ја Господ испитујем срца и искушавам бубреге,
да бих дао свакоме према путевима његовим
и по плоду дела његових.
 
11 Као што јаребица лежи на јајима али не излеже,
тако ко сабира богатство али с неправдом,
у половини дана својих оставиће га
и најпосле ће бити луд.
 
12 Место је светиње наше престо славе,
високо место од почетка.
13 Надо Израиљева, Господе!
Сви који Те остављају нека се посраме;
који одступају од мене, нека се запишу на земљи,
јер оставише извор воде живе, Господа.
 
14 Исцели ме, Господе, и бићу исцељен;
избави ме, и бићу избављен,
јер си Ти хвала моја.
15 Гле, они ми говоре:
Где је реч Господња?
Нека дође.
16 А ја се не затезах ићи за Тобом као пастир,
и дан жалосни не желех, Ти знаш;
шта је год изашло из уста мојих,
пред Тобом је.
17 Не буди ми страх,
Ти си уточиште моје у злу.
18 Нека се посраме који ме гоне, а ја не;
нека се они уплаше, а ја не;
пусти на њих зли дан,
и двоструким поломом поломи их.
 
19 Овако ми рече Господ: Иди, и стани на врата синова народних, на која улазе цареви Јудини и на која излазе, и на свака врата јерусалимска. 20 И реци им: Чујте реч Господњу, цареви Јудини и сви Јудејци и сви Јерусалимљани, који улазите на ова врата. 21 Овако вели Господ: Чувајте се да не носите бреме у суботу и не уносите на врата јерусалимска. 22 И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакав посао не радите, него светите суботу, као што сам заповедио оцима вашим. 23 Али не послушаше нити пригнуше уха свог, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке.
24 Ако ме послушате, говори Господ, да не носите бремена на врата овог града у суботу, него светите суботу не радећи у њу никакав посао, 25 тада ће улазити на врата града овог цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на колима и на коњима, они и кнезови њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стајаће овај град до века. 26 И долазиће из градова Јудиних и из околине јерусалимске, и из земље Венијаминове, и из равнице и из гора и с југа, и доносиће жртве паљенице и приносе с даром и кадом, и жртве захвалне доносиће у дом Господњи. 27 Ако ли ме не послушате да светите суботу и не носите бремена улазећи на врата јерусалимска у суботу, онда ћу распалити огањ на вратима његовим, који ће упалити дворове јерусалимске и неће се угасити.