50
Прорицање о пропасти Вавилона и о спасењу јудејског народа.
1 Реч коју рече Господ за Вавилон и за земљу халдејску преко Јеремије пророка.
2 Јавите народима и разгласите,
подигните заставу,
разгласите, не тајите,
реците:
Узе се Вавилон, посрами се Вил,
разби се Меродах;
посрамише се идоли његови,
разбише се гадни богови његови.
3 Јер се народ подиже на њ са севера, који ће му земљу опустети, да неће бити никога да живи у њој; и људи и стока побећи ће и отићи.
4 У те дане и у то време, говори Господ, доћи ће синови Израиљеви и синови Јудини заједно, ићи ће плачући и тражиће Господа Бога свог. 5 Питаће за пут у Сион, и обративши се онамо рећи ће: Ходите, сјединимо се с Господом заветом вечним, који се не заборавља.
6 Народ је мој стадо изгубљено; пастири његови заведоше га, те лута по горама, иде с брда на хумове, заборавивши стан свој. 7 Ко их нађе, прождираше их, и непријатељи њихови говорише: Нећемо бити криви, јер згрешише Господу, стану правде, Господу, нади отаца њихових.
8 Бежите из Вавилона и изиђите из земље халдејске и будите као овнови пред стадом. 9 Јер, ево, ја ћу подигнути и довешћу на Вавилон збор великих народа из земље северне, који ће се уврстати да се бију с њим, и узеће га; стреле су им као у доброг јунака, не враћају се празне. 10 И земља ће се халдејска опленити, сви који ће је пленити наситиће се, говори Господ.
11 Јер се веселисте, јер се радовасте
пленећи моје наследство;
јер беснесте као јуница на трави
и рзасте као јаки коњи.
12 Мати се ваша осрамоти врло,
родитељка ваша постиде се;
ево биће последња међу народима,
пустиња, земља сува и пустош.
13 Од гнева Господњег неће се у њој живети,
него ће сва опустети;
ко год прође мимо Вавилон, чудиће се
и звиждаће ради свих рана његових.
14 Поставите се око Вавилона
сви који натежете лук,
стрељајте га, не жалите стрела;
јер је сагрешио Господу.
15 Вичите на њ унаоколо;
пружа руку;
темељи му падоше,
зидови су му разваљени;
јер је освета Господња, осветите му се;
како је чинио, онако му чините.
16 Истребите из Вавилона сејача
и оног који маше српом о жетви;
од мача насилниковог нека се врати сваки свом народу,
и сваки у своју земљу нека бежи.
17 Израиљ је стадо разагнано, лавови га расплашише; најпре га једе цар асирски, а после му кости изломи Навуходоносор, цар вавилонски. 18 Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу походити цара вавилонског и земљу његову, као што сам походио цара асирског. 19 И повратићу Израиља у торове његове, и пашће по Кармилу и Васану; и по гори Јефремовој и Галаду ситиће се душа његова. 20 У оне дане и у оно време, говори Господ, тражиће се безакоње Израиљево, али га неће бити; и греси Јудини, али се неће наћи, јер ћу опростити онима које оставим.
21 Изиђи на земљу мератијамску
и на становнике фекодске;
затри и истреби иза њих, говори Господ,
и учини све како ти заповедим.
22 Вика је убојна у земљи
и полом велик.
23 Како се сломи и скрши маљ целе земље?
Како Вавилон поста чудо међу народима?
24 Ја ти метнух замку, Вавилоне,
и ти се ухвати не дознавши,
нашао си се и ухватио си се,
јер си се заратио с Господом.
25 Господ отвори ризницу своју
и извади оружје гнева свог;
јер је то дело Господа Господа над војскама
у земљи халдејској.
26 Ходите на њу с краја земље,
отворите житнице њене;
газите је као стогове,
и потрите је да не остане од ње остатка.
27 Покољите мачем све теоце њене,
нека сиђу на заклање;
тешко њима! Јер дође дан њихов,
време похођења њиховог.
28 Чује се глас оних који беже и који побегоше из земље вавилонске да јаве у Сиону освету Господа Бога нашег, освету двора Његовог.
29 Сазовите на Вавилон мноштво; сви који натежете лук, станите у логор према њему унаоколо да не побегне ни један, платите му по делима његовим; како је чинио, онако му учините, јер се је супрот Господу узносио, супрот Свецу Израиљевом. 30 Зато ће младићи његови пасти по улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ.
31 Ево мене на тебе, поносити,
говори Господ Господ над војскама,
јер дође дан твој,
време да те походим.
32 Поносити ће се спотаћи и пасти,
и неће бити никога да га подигне;
и распалићу огањ у градовима његовим,
и спалиће сву околину његову.
33 Овако вели Господ над војскама: Сила се чини синовима Израиљевим и синовима Јудиним; који их заробише, држе их, неће да их пусте. 34 Избавитељ је њихов силан, име Му је Господ над војскама, Он ће доиста бранити ствар њихову да умири земљу и смете становнике вавилонске.
35 Мач на Халдејце,
говори Господ,
и на становнике вавилонске
и на кнезове његове и на мудраце његове.
36 Мач на лаже његове,
и полудеће;
мач на јунаке његове,
и препашће се.
37 Мач на коње његове,
и на кола његова
и на сву мешавину што је усред њега,
и постаће као жене;
мач на благо његово,
и разграбиће се.
38 Суша на воде његове,
и усахнуће,
јер је земља идолска,
и око лажних богова лудују.
39 Зато ће се онде настанити дивље звери и буљине, и сове ће онде становати; и неће се населити до века и неће се у њој живети никада. 40 Као кад Господ затре Содом и Гомор и суседство њихово, говори Господ, неће се нико онде населити, нити ће се бавити у њој син човечји.
41 Ево, народ ће доћи са севера, велик народ,
и цареви силни подигнуће се од крајева земаљских.
42 Лук и копље носиће,
жестоки ће бити, нити ће жалити;
глас ће им као море бучати
и јахаће на коњима,
спремни као јунаци за бој,
на тебе, кћери вавилонска.
43 Цар вавилонски кад чује глас о њима,
клонуће му руке,
туга ће га спопасти
и болови као породиљу.
44 Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан Силнога; али ћу га брзо отерати из те земље, и поставићу над њом оног ко је изабран; јер ко је као ја? И ко ће се прети са мном? И који ће ми пастир одолети? 45 Зато чујте намеру Господњу што је наумио за Вавилон, и мисли Његове што је смислио за земљу халдејску: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустети стан с њима. 46 Од праске кад се узме Вавилон потрешће се земља, и вика ће се чути по народима.