24
Наставак: Божја је попустљивост према безбожницима загонетна.
1 Зашто Свемогућем нису сакривена времена?
И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Међе помичу безбожни,
отимају стадо и пасу;
3 Магарца сиротама одгоне;
у залогу узимају вола удовици;
4 Сиромахе одбијају с пута;
убоги у земљи крију се сви.
5 Гле, као дивљи магарци у пустињи
излазе на посао свој
устајући рано на плен;
пустиња је храна њима и деци њиховој.
6 Жању њиву
и беру виноград који није њихов;
7 Гола нагоне да ноћује без хаљине,
који се немају чим покрити по зими,
8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона,
привијају се к стени.
9 Грабе сироче од дојке
и са сиромаха скидају залог.
10 Голог остављају да иде без хаљине,
и оне који носе снопове да гладују.
11 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе,
подносе жеђ.
12 Људи у граду уздишу,
и душе побијених вичу,
а Бог не укида то.
13 Они се противе светлости,
не знају за путеве њене
и не стају на стазама њеним.
14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог;
а ноћу је као лупеж.
15 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види.
И сакрива лице.
16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе;
не знају за светлост.
17 Јер је зора њима свима сен смртни;
ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Брзи су као поврх воде,
проклет је део њихов на земљи;
неће видети пута виноградског.
19 Као што суша и врућина граби воде снежне,
тако гроб грешнике.
20 Заборавља их утроба материна,
слатки су црвима,
не спомињу се више;
као дрво скршиће се неправедник.
21 Здружује с њим нероткињу која не рађа,
и удовици не чини добра.
22 Граби јаке својом силом;
остане ли који, не узда се у живот свој.
23 Да му Бог да у шта ће се поуздати;
али очи Његове пазе на њихове путе.
24 Узвисе се за мало, па их нема;
падају и гину као сви други,
и као врх од класа одсецају се.
25 Није ли тако?
Ко ће ме утерати у лаж
и обратити у ништа речи моје?