35
Елијујев трећи говор: човек својим јадањем уди само себи. Бог право суди.
1 Још говори Елијуј и рече:
2 Мислиш ли да си право рекао:
Моја је правда већа од Божије?
3 Јер си рекао: Шта ће ми помоћи,
каква ће ми бити корист, да не грешим?
4 Ја ћу одговорити теби
и друговима твојим с тобом.
5 Погледај небо, и види;
погледај облаке, како су виши од тебе.
6 Ако грешиш, шта ћеш Му учинити?
Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
7 Ако си праведан, шта ћеш Му дати?
Или шта ће примити из руке твоје?
8 Човеку какав си може наудити твоја злоћа,
и сину човечијем помоћи твоја правда.
9 Вапију од великог насиља којима се чини,
и вичу на руку силних;
10 А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој,
који даје песму ноћу;
11 Који чини те смо разумнији од зверја земаљског,
и мудрији од птица небеских.
12 Тамо вичу с охолости злих људи,
али не бивају услишени.
13 Јер Бог не слуша таштину,
и Свемогући не гледа на њу.
14 А камоли кад кажеш: Не видиш то.
Пред Њим је суд; чекај Га.
15 А сада чим те гнев походи, није ништа,
нити је гледао на све што си учинио;
16 Зато Јов на празно отвара уста своја,
и безумно умножава речи.