Плач Јеремијин
1
Јерусалим опустошен и осрамоћен тужи и моли за помоћ.
1 Како седи сам, поста као удовица,
град који беше пун народа!
Велик међу народима,
глава међу земљама потпаде под данак!
2 Једнако плаче ноћу, и сузе су му на образима,
нема никога од свих који га љубљаху да га потеши;
сви га пријатељи његови изневерише,
посташе му непријатељи.
3 Исели се Јуда од муке и љутог ропства;
седи међу народима,
не налази мир;
сви који га гонише стигоше га у теснацу.
4 Путеви сионски туже,
јер нико не иде на празник;
сва су врата његова пуста,
свештеници његови уздишу,
девојке су његове жалосне,
и сам је јадан.
5 Противници његови посташе глава,
непријатељима је његовим добро;
јер га Господ уцвели за мноштво безакоња његовог;
деца његова иду у ропство пред непријатељем.
6 И отиде од кћери сионске сва слава њена;
кнезови су њени као јелени који не налазе паше;
иду немоћни пред оним који их гони.
7 Опомиње се Јерусалим у муци својој и у јаду свом
свих милина што је имао од старине,
кад пада народ његов од руке непријатељеве,
а никога нема да му помогне;
непријатељи гледају га
и смеју се престанку његовом.
8 Тешко сагреши Јерусалим,
зато поста као нечиста жена;
сви који су га поштовали презиру га,
јер видеше голотињу његову;
а он уздише,
и окреће се натраг.
9 Нечистота му беше на скутовима;
није мислио на крај свој;
пао је за чудо,
а нема никога да га потеши.
Погледај, Господе, муку моју,
јер се непријатељ понео.
10 Непријатељ посеже руком на све драге ствари његове,
и он гледа како народи улазе у светињу његову,
за које си заповедио да не долазе на сабор Твој.
11 Сав народ његов уздише тражећи хлеба,
дају драгоцене ствари своје за јело да окрепе душу.
Погледај, Господе,
и види како сам поништен.
12 Зар вам није стало,
сви који пролазите овуда?
Погледајте и видите,
има ли бола какав је мој,
који је мени допао,
којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.
13 С висине пусти огањ у кости моје,
који их освоји;
разапе мрежу ногама мојим,
обори ме наузнако,
пустоши ме,
те по вас дан тужим.
14 Свезан је руком његовом јарам од греха мојих,
усукани су и дођоше ми на врат;
обори силу моју;
предаде ме Господ у руке,
из којих се не могу подигнути.
15 Полази Господ све јунаке моје усред мене,
сазва на ме сабор да потре младиће моје;
као грожђе у каци изгази Господ девојку,
кћер Јудину.
16 Зато ја плачем, очи моје,
очи моје лију сузе,
јер је далеко од мене утешитељ,
који би укрепио душу моју;
синови моји пропадоше,
јер надвлада непријатељ.
17 Сион шири руке своје,
нема никога да га теши;
Господ заповеди за Јакова,
те га опколише непријатељи;
Јерусалим поста међу њима као нечиста жена.
18 Праведан је Господ,
јер се супротих заповести Његовој;
чујте, сви народи,
и видите бол мој;
девојке моје и младићи моји отидоше у ропство.
19 Звах пријатеље своје,
они ме преварише;
свештеници моји и старешине моје помреше у граду
тражећи хране да окрепе душу своју.
20 Погледај, Господе, јер ми је туга,
утроба ми се усколебала,
срце се моје преврће у мени,
јер се много супротих;
напољу учини ме сиротим мач,
а код куће сама смрт.
21 Чују где уздишем,
али нема никога да ме потеши;
сви непријатељи моји чуше за несрећу моју
и радују се што си то учинио;
довешћеш дан који си огласио,
те ће они бити као ја.
22 Нека изађе преда те сва злоћа њихова,
и учини као што си учинио мени за све грехе моје;
јер је много уздаха мојих
и срце је моје жалосно.