Приче Соломунове
1
Да се позна мудрост! Треба се чувати мамца грешника. Казна за непослушност.
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
2 Да се познаје мудрост и настава,
да се разумеју речи разумне,
3 Да се прима настава
у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 Да се даје лудима разборитост,
младићима знање и помњивост.
5 Мудар ће слушати и више ће знати,
и разуман ће стећи мудрост,
6 Да разуме приче и значење,
речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Почетак је мудрости страх Господњи;
луди презиру мудрост и наставу.
8 Слушај, сине, наставу оца свог,
и не остављај науке матере своје.
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје,
и гривна на грлу твом.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Ако би рекли: Ходи с нама
да вребамо крв,
да заседамо правоме низашта;
12 Прождрећемо их као гроб живе,
и свеколике као оне који силазе у јаму;
13 Свакојаког блага добићемо,
напунићемо куће своје плена;
14 Бацаћеш жреб свој с нама;
један ће нам тоболац бити свима;
15 Сине мој, не иди на пут с њима,
чувај ногу своју од стазе њихове.
16 Јер ногама својим трче на зло
и хите да проливају крв.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 А они вребају своју крв
и заседају својој души.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак,
који узима душу својим господарима.
20 Премудрост виче на пољу,
на улицама пушта глас свој;
21 У највећој вреви виче,
на вратима, у граду говори своје беседе;
22 Луди, докле ћете љубити лудост?
И подсмевачима докле ће бити мио подсмех?
И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Обратите се на карање моје;
ево, изасућу вам дух свој,
казаћу вам речи своје.
24 Што звах, али не хтесте,
пружах руку своју, али нико не мари,
25 Него одбацисте сваки савет мој,
и карање моје не хтесте примити;
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи,
ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 Кад као пустош дође чега се бојите,
и погибао ваша као олуја кад дође,
кад навали на вас невоља и мука.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати;
рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Јер мрзише на знање,
и страх Господњи не изабраше;
30 Не присташе на мој савет,
и презираше сва карања моја.
31 Зато ће јести плод од путева својих,
и наситиће се савета својих.
32 Јер ће луде убити мир њихов,
и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно,
и биће на миру не бојећи се зла.