11
Срећа побожних, несрећа безаконика.
Лажна су мерила мрска Господу,
а права мера угодна Му је.
Кад дође охолост, дође и срамота;
а у смерних је мудрост
Праведне води безазленост њихова,
а безаконике сатире злоћа њихова.
Неће помоћи богатство у дан гнева,
а правда избавља од смрти.
Правда безазленога управља пут његов,
а безбожник пада од своје безбожности.
Праведне избавља правда њихова,
а безаконици хватају се у својој злоћи.
Кад умире безбожник, пропада надање,
и најјаче уздање пропада.
Праведник се избавља из невоље,
а безбожник долази на његово место.
Лицемер квари устима ближњег свог;
али се праведници избављају знањем.
10 Добру праведних радује се град;
а кад пропадају безбожници, бива певање.
11 Благословима праведних људи подиже се град,
а с уста безбожничких раскопава се.
12 Безумник се руга ближњему свом,
а разуман човек ћути.
13 Опадач тумарајући издаје тајну;
а ко је верна срца, таји ствар.
14 Где нема савета, пропада народ,
а помоћ је у мноштву саветника.
15 Зло пролази ко се јамчи за туђина;
а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16 Жена мила добија част,
а силни добијају богатство.
17 Милостив човек чини добро души својој,
а немилостив уди свом телу.
18 Безбожни ради посао преваран;
а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19 Ко се држи правде, на живот му је;
а ко иде за злом, на смрт му је.
20 Мрски су Господу који су опаког срца;
а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21 Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ;
а семе праведних избавиће се.
22 Жена лепа а без разума
златна је брњица у губици свињи.
23 Жеља је праведних само добро,
а очекивање безбожних гнев.
24 Један просипа, и све више има;
а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25 Подашна рука бива богатија,
и ко напаја, сам ће бити напојен.
26 Ко не да жита, проклиње га народ,
а ко продаје, благослов му је над главом.
27 Ко тражи добро, добија љубав;
а ко тражи зло, задесиће га.
28 Ко се узда у богатство своје, пропашће;
а праведници ће се као грана зеленети.
29 Ко затире кућу своју, наследиће ветар;
и безумник ће служити мудром.
30 Плод је праведников дрво животно,
и мудри обучава душе.
31 Гле, праведнику се на земљи плаћа,
а камоли безбожнику и грешнику?