Псалам 10
Јадиковање због нестизања Божије помоћи против обести безбожникове и молитва за спасење подјармљених.
1 Зашто, Господе, стојиш далеко,
кријеш се кад је невоља?
2 С охолости безбожникове мучи се убоги;
хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје,
грабљивца похваљује.
4 Безбожник у обести својој не мари за Господа:
„Он не види”.
Нема Бога у мислима његовим.
5 Свагда су путеви његови криви;
за судове Твоје не зна;
на непријатеље своје неће ни да гледа.
6 У срцу свом каже: Нећу посрнути;
зло неће доћи никад.
7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде,
под језиком је његовим мука и погибао.
8 Седи у заседи иза куће;
у потаји убија правога;
очи његове вребају убогога.
9 Седи у потаји као лав у пећини;
седи у заседи да ухвати убогога;
хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10 Притаји се, прилегне,
и убоги падају у јаке нокте његове.
11 Каже у срцу свом:
„Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”
12 Устани Господе!
Дигни руку своју,
не заборави невољних.
13 Зашто безбожник да не мари за Бога
говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14 Ти видиш;
јер гледаш увреде и муке
и пишеш их на руци.
Теби предаје себе убоги;
сироти Ти си помоћник.
15 Сатри мишицу безбожном и злом,
да се тражи и не нађе безбожност његова.
16 Господ је цар свагда, довека,
нестаће незнабожаца са земље његове.
17 Господе! Ти чујеш жеље ништих;
утврди срце њихово;
отвори ухо своје,
18 Да даш суд сироти и невољнику,
да престану гонити човека са земље.