Псалам 35
Молитва за спасење од пакосних непријатеља.
Псалам Давидов.
1 Господе! Буди супарник супарницима мојим;
удри оне који ударају на ме.
2 Узми оружје и штит,
и дигни се мени у помоћ.
3 Потегни копље,
и пресеци пут онима који ме гоне,
реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју;
нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Нека буду као прах пред ветром,
и анђео Господњи нека их прогони.
6 Нека буде пут њихов таман и клизав,
и анђео Господњи нека их тера.
7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене,
низашта ископаше јаму души мојој.
8 Нека дође на њега погибао ненадна,
и мрежа коју је наместио нека улови њега,
нека он у њу падне на погибао.
9 А душа ће се моја радовати о Господу,
и веселиће се за помоћ Његову.
10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти,
који избављаш страдалца од оног који му досађује,
и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Усташе на ме лажни сведоци;
шта не знам, за оно ме питају.
12 Плаћају ми зло за добро,
и сиротовање души мојој.
13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу,
мучих постом душу своју,
и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 Као пријатељ, као брат поступах;
бејах сетан и с обореном главом
као онај који за матером жали.
15 А они се радују кад се ја спотакнем,
и купе се, купе се на ме,
задају ране, не знам зашто,
чупају и не престају.
16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима
шкргућу на ме зубима својим.
17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати?
Отми душу моју од нападања њиховог,
од ових лавова јединицу моју.
18 Признаћу Те у сабору великом,
усред многог народа хвалићу Те.
19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно,
и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 Јер они не говоре о миру,
него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 Разваљују на ме уста своја,
и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Видиш, Господе! Немој ћутати;
Господе! Немој одступити од мене.
23 Пробуди се, устани на суд мој,
Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој,
да ми се не свете.
25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели!
Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Нек се постиде и посраме
сви који се радују злу мом,
нек се обуку у стид и у срам
који се размећу нада мном.
27 Нека се радују и веселе који ми желе правду,
и говоре једнако: Велик Господ,
који жели мира слузи свом!
28 И мој ће језик казивати правду Твоју,
и хвалу Теби сваки дан.