Псалам 107
Захвална песма избављених који су призивали Господа у невољи.
1 Хвалите Господа, јер је добар;
јер је довека милост Његова.
2 Тако нека кажу које је избавио Господ,
које је избавио из руке непријатељеве,
3 Скупио их из земаља,
од истока и запада, од севера и мора.
4 Луташе по пустињи где се не живи,
пута граду насељеном не находише;
5 Беху гладни и жедни,
и душа њихова изнемагаше у њима;
6 Али завикаше ка Господу у тузи својој;
и избави их из невоље њихове.
7 И изведе их на прав пут,
који иде у град насељени.
8 Нека хвале Господа за милост Његову,
и за чудеса Његова ради синова људских!
9 Јер сити душу ташту,
и душу гладну пуни добра.
10 Седеше у тами и у сену смртном,
оковани у тугу и у гвожђе;
11 Јер не слушаше речи Божијих,
и не марише за вољу Вишњег.
12 Он поништи срце њихово страдањем;
спотакоше се, и не беше кога да помогне.
13 Али завикаше ка Господу у тузи својој,
и избави их из невоље њихове;
14 Изведе их из таме и сена смртног,
и раскиде окове њихове.
15 Нека хвале Господа за милост Његову,
и за чудеса Његова ради синова људских!
16 Јер разби врата бронзана,
и преворнице гвоздене сломи.
17 Безумници страдаше за неваљале путеве своје,
и за неправде своје.
18 Свако се јело гадило души њиховој,
и дођоше до врата смртних.
19 Али завикаше ка Господу у тузи својој,
и избави их из невоље њихове.
20 Посла реч своју и исцели их,
и избави их из гроба њиховог.
21 Нека хвале Господа за милост Његову,
и за чудеса Његова ради синова људских!
22 И нека принесу жртву за хвалу,
и казују дела Његова у песмама!
23 Који плове по мору на корабљима,
и раде на великим водама,
24 Они су видели дела Господња,
и чудеса Његова у дубини.
25 Каже, и диже се силан ветар,
и устају вали на њему,
26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана:
душа се њихова у невољи разлива;
27 Посрћу и љуљају се као пијани;
све мудрости њихове нестаје.
28 Али завикаше ка Господу у тузи својој,
и изведе их из невоље њихове.
29 Он обраћа ветар у тишину,
и вали њихови умукну.
30 Веселе се кад се стишају,
и води их у пристаниште које желе.
31 Нека хвале Господа за милост Његову,
и за чудеса Његова ради синова људских!
32 Нека Га узвишују на сабору народном,
на скупштини старешинској славе Га!
33 Он претвара реке у пустињу,
и изворе водене у сухоту,
34 Родну земљу у слану пустару
за неваљалство оних који живе на њој.
35 Он претвара пустињу у језера,
и суву земљу у изворе водене,
36 И насељава онамо гладне.
Они зидају градове за живљење;
37 Сеју поља,
саде винограде
и сабирају летину.
38 Благосиља их и множе се јако,
и стоке им не умањује.
39 Пре их беше мало,
падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40 Он сипа срамоту на кнезове,
и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
41 Он извлачи убогога из невоље,
и племена множи као стадо.
42 Добри виде и радују се,
а свако неваљалство затискује уста своја.
43 Ко је мудар, нека запамти ово,
и нека познају милости Господње.