Псалам 137
Туговање заробљених у Вавилону.
1 На водама вавилонским
сеђасмо и плакасмо
опомињући се Сиона.
2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
3 Онде искаху који нас заробише
да певамо,
и који нас оборише
да се веселимо:
„Певајте нам песму сионску.”
4 Како ћемо певати песму Господњу
у земљи туђој?
5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме,
нека ме заборави десница моја.
6 Нека прионе језик мој за уста моја,
ако тебе не успамтим,
ако не уздржим Јерусалима
сврх весеља свог.
7 Напомени, Господе, синовима Едомовим
дан јерусалимски,
кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
8 Кћери вавилонска, крвницо,
благо ономе ко ти плати
за дело које си нама учинила!
9 Благо ономе који узме и разбије
децу твоју о камен.