18
Пад Вавилона. Плач царева, трговаца и бродара.
1 И после овог видех другог анђела где силази са неба, који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове. 2 И повика јаким гласом говорећи:
Паде, паде Вавилон велики,
и поста стан ђаволима,
и тамница сваком духу нечистом,
и тамница свих птица нечистих и мрских;
јер отровним вином курварства свог
напоји све народе;
3 И цареви земаљски с њом се курваше,
и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њене.
4 И чух глас други с неба који говори:
Изиђите из ње, народе мој,
да се не помешате у грехе њене,
и да вам не науде зла њена.
5 Јер греси њени допреше тја до неба,
и Бог се опомену неправде њене.
6 Платите јој као што и она плати вама,
и подајте јој двојином онолико по делима њеним:
којом чашом захвати вама
захватајте јој по два пут онолико.
7 Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу свом: Седим као царица, и нисам удовица, и жалости нећу видети.
8 Зато ће у један дан доћи зла њена:
смрт и плач и глад,
и сажећи ће се огњем;
јер је јак Господ Бог који јој суди.
9 И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и беснише, кад виде дим горења њеног, 10 издалека стојећи од страха мука њених и говорећи:
Јаох! Јаох! Граде велики Вавилоне, граде тврди,
јер у један час дође суд твој!
11 И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује; 12 товара злата и сребра и камења драгог и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета, и свакојаких судова од филдиша, и свакојаких судова од најскупљег дрвета, бронзе и гвожђа и мермера, 13 и цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечијих.
14 И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе,
и све што је масно и добро отиде од тебе,
и више га нећеш наћи.
15 Трговци који се овим товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њеног, плачући и јаучући, 16 и говорећи:
Јаох! Јаох! Граде велики,
обучени у свилу и порфиру и скерлет,
и накићени златом и камењем драгим и бисером;
17 Јер у један час погибе толико богатство!
И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека, 18 и викаху, видевши дим горења њеног, и говораху:
Ко је био као овај град велики?
19 И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи:
Јаох! Јаох! Граде велики,
у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његовог,
јер у један час опусте!
20 Весели се над њим небо,
и свети апостоли и пророци,
јер Бог покаја суд ваш на њему.
21 И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи:
Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, град велики,
и неће се више наћи;
22 И глас гудача и певача и свирача и трубача неће се више чути у теби;
и никакав мајстор ни од каквог заната неће се више наћи у теби,
и хука камења воденичног неће се чути у теби;
23 И видело жишка неће се више светлити у теби,
и глас женика и невесте неће више бити чувен у теби;
јер трговци твоји беху бољари земаљски,
јер твојим чарањем преварени бише сви народи.
24 И у њему се нађе крв пророчка и светих,
и свих који су побијени на земљи.