Римљанима посланица
светог апостола Павла
1
Благослов. Увод: Јеванђеље је сила Божија која спасава свакога који верује. У њему се јавља правда Божија из вере у веру. Гнев је Божији на безбожницима.
1 Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије, 2 које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима 3 о сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог, 4 а посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем, 5 преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог; 6 међу којима сте и ви позвани Исусу Христу.
7 Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима:
благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.
8 Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету. 9 Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка, 10 молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама; 11 јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење, 12 то јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом. 13 Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима. 14 Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима. 15 Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.
16 Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку. 17 Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.
18 Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди. 19 Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио; 20 јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора. 21 Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово. 22 Кад се грађаху мудри, полудеше, 23 и претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.
24 Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима; 25 који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.
26 Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно. 27 Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.
28 И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља, 29 да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности; 30 шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима, 31 неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви. 32 А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.