1 Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене. 2 Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће грех на себе. 3 Јер кнезови нису страх добрим делима него злим. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње; 4 јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божји слуга, осветник на гнев ономе који зло чини. 5 Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савести. 6 Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене. 7 Подајте, дакле, свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част.

8 И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни. 9 Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: Љуби ближњег свог као самог себе. 10 Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона.

11 И знајући ово време да је већ час дошао да устанемо од сна; јар нам је сад ближе спасење него ли кад веровасмо. 12 Ноћ прође, а дан се приближи: да одбацимо, дакле, сва дела тамна, и да се обучемо у оружје видела. 13 Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свађању и зависти; 14 него се обуците у Господа Исуса Христа; и телу не угађајте по жељама.