4 Овако вели Господ Бог мој: Паси овце кланице, 5 које убијају они који их држе, нити их ко криви, и који их продају говоре: Благословен да је Господ, обогатих се; и који их пасу, ниједан их не жали. 6 Зато нећу више жалити становника земаљских, говори Господ, него ћу, ево предати једног другом у руке и у руке цару њиховом, и они ће потрти земљу, а ја је нећу избавити из руку њихових.

7 И пасох овце кланице, невољне од стада, и узевши два штапа назвах један благост, а други назвах свеза, и пасох стадо. 8 И погубих три пастира за месец дана, јер се душа моја љућаше на њих, и душа њихова мржаше на ме. 9 И рекох: Нећу вас више пасти; која погине нека погине, и која пропадне нека пропадне, и које остану нека једу месо једна другој. 10 И узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завет свој који учиних са свим народима. 11 И укиде се оног дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да беше реч Господња. 12 И рекох им: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника. 13 И рече ми Господ: Баци лончару ту часну цену којом ме проценише. И узевши тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару. 14 Потом сломих други штап свој, свезу, да укинем братство између Јуде и Израиља.

15 И Господ ми рече: Узми јоште оправу безумног пастира. 16 Јер ево ја ћу подигнути пастира у земљи, који неће обилазити оне који гину, неће тражити нејаке, нити ће лечити рањене, нити ће носити сустале, него ће јести месо од претилих, и папке ће им кидати.