1 А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, зидаре и дрводеље, да му саграде дворац.

2 Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је високо уздигао његово царство ради свог народа Израиља.

3 Давид је узео себи још жена у Јерусалиму, које су родиле Давиду још синова и ћерки. 4 Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан, Соломон, 5 Јевар, Елисуја, Елфалет, 6 Нога, Нефег, Јафија, 7 Елисама, Велијада и Елифелет.

8 Кад су Филистејци чули да је Давид помазан за цара над Израиљем, сви су кренули горе да траже Давида. Али Давид је то чуо, па је изашао пред њих. 9 Филистејци дођу и изврше напад у рефаимској долини.

10 Тада Давид запита Бога: „Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?“ Господ одговори Давиду:

„Нападни их, јер ћу их предати у твоје руке.“

11 Давид дође у Вал-Фаресим и порази их тамо. Тада је рекао: „Бог је продро кроз моје непријатеље мојом руком, као што продире вода.“ Зато се то место прозвало Вал-Фаресим.

12 Филистејци су тамо оставили своје богове, а Давид је заповедио да их спале.

13 Али Филистејци поново изврше напад у долини. 14 Давид упита Бога, и он му одговори: „Не иди горе, него иди около, иза њих и навали на њих код балзамових стабала. 15 Кад зачујеш звук корака с врха балзамових стабала, крени у битку, јер ће Бог изаћи пред тобом да удари на филистејски табор.“

16 Давид учини како му је Бог заповедио, и потуче филистејски табор од Гаваона до Гезера.

17 Тако се Давидово име прочуло по свој земљи, а Господ је унео страх међу све народе.